"Кадија ти суди, кадија те тужи": Закон по ком ради Комисија за заштиту конкуренције тотално апсурдан

Закон о заштити конкуренције је према оцени покретача иницијативе у супротности је са Уставом, са праксом Уставног суда, Европског суда за људска права и у супротности са европском Конвенцијом о људским правима и слободама, чији је Србија потписник.

Највећи проблем је, међутим, што би држава Србија због тог Закона могла да дође у ситуацију да плаћа огромне одштете компанијама и предузећима, а постоји опасност и да страни капитал почне да се повлачи са српског тржишта, чиме би узроковао серију масовних отпуштања наших радника.

"Кадија те тужи, кадија ти суди"

Једна од потписника иницијативе за проверу уставности Закона комисије за заштиту конкуренције Вања Бајовић изјавила је раније да су новчане казне предвиђене тим законом више од оне које приписује Кривични закон.

- Актуелни Закон је дао превелика овлашћења Комисији за заштиту конкуренције, која покреће поступак против компанија, прибавља доказе и на крају и сама доноси решење о спору. Ово је принцип "кадија те тужи, кадија ти суди" и представља најгрубљу повреду Уставом гарантованог права на правично суђење - изјавила је раније др Бајовић.

Иницијатива се тренутно налази пред Уставним судом Србије, а потписници иницијативе раније су упозоравали на то да је у закону проблематично што је у једном органу обједињено више судских функција - тужилачка, истражна, али и судска функција.

Тако су потписници иницијативе, упозоравали и на то да Комисија за заштиту конкуренције сама, без законске основе прописује висину такси за предузећа, које, такође, сама одређује. Високе казне, како су раније оценили потписници иницијативе, превазилазе општи максимум који је установљен код нас и у супротности су са јединством правног поретка које је у начелу Устава.

Дакле, закони у било ком поступку, било где у свету, дозвољавају да у "расправи" две стране, туженог и браниоца, учествује и трећа, непристрасна страна, суд, којег овде нема.

Да се оцена потписника иницијативе "Кадија ти суди, кадија ти тужи" испоставила као тачна говори пример по коме је КЗК два пута на готово идентичан начин донела решења којима кажњава ЕПС Дистрибуцију. Наиме, Комисија за заштиту конкуренције први пут покреће поступак испитивања повреде конкуренције против ЕПС Дистрибуције 2016. године, да би у експресном поступку, за само пет месеци, донела решење да се ЕПС Дистрибуција казни са 330 милиона динара. ЕПС Дистрибуција након тога улаже жалбу Врховном касационом и Управном суду. Управни суд је после поновног одлучивања донео пресуду којом је у целости поништио решење Комисије и донео одлуку да се ЕПС Дистрибуцији врати свих 330 милиона динара, али и 35 милиона затезне камате. Управни суд је, такође, Комисији вратио на поновни поступак предмет везан за ЕПС Дистрибуцију.

Комисија је била у законској обавези да се придржава свега што јој је наложио суд. Међутим, Комисија за заштиту конкуренције, на челу са Милојем Обрадовићем, решила је да не поштује законе наше државе, као ни одлуку највишег судског тела Републике Србије, па нису предузели ниједну процесну радњу коју им је Управни суд наложио у поновном поступку против ЕПС Дистрибуције. Интересантно је да само дан пре састанка са Европском комисијом, КЗК доноси ново решење којим кажњава ЕПС Дистрибуцију са 412 милиона динара, иако законски није смела да донесе решење којим је нова казна већа од претходне чиме је повредила опште процесно начело реформатио ин пеиус.

У случају ЕПС Дистрибуције није дошло само до примењивања принципа "кадија ти суди, кадија те тужи", већ је дошло до тога да се оштети и републички буџет због грешке КЗК коју је направила у првом решењу, јер је Врховни касациони и Управни суд наложио да се поред износа казне 330 милиона динара као одштета ЕПС Дистрибуцији плати и затезна камата која износи 35 милиона динара.

Међутим, без обзира на недостатке Закона који примењује КЗК пред Уставним судом још његово разматрање није дошло на ред. Проблем је што због лошег Закона, а који је у Србију увела Демократска странка, бивају оштећени само грађани Србије, јер све одштете које проузрокује непромишљена одлука Комисије за заштиту конкуренције се отплаћује из републичког буџета тј. од пара грађана.