Како је бивши директор Телекома омогућио да Шолаков СББ порасте

Да ли игде у свету има да неовлашћеног узурпатора државне имовине примате у партнерство, а да при томе уопште не потежете питање његове одговорности за несавесно пословање или бар минималну надокнаду причињене штете, пита се на почетку портал Ембарго.

Па, наравно да нигде нема. Свуда у свету држава и њени интереси су светиња, аксиом око чега нема нити је икада било полемике…Али, у Србији? Жуто досовско предузеће које је после петооктобарске револуције заузело све економске стартешке тачке српске (ионако од НАТО бомбардовања разорене) економије гурајући је у још дубљи понор, док се у исто време, развијала ниизчега и ниодчега муљаторска приватна предузећа која су у каснијим годинама израсла у праве мале привредне џинове, на лако стеченим стотинама милиона евра?!

Подсећа ли икога ова прича на оно што се Србији десило са почетка овога века, када су нестручни кадрови досманлија омогућили да се стратешки ресурси наше земље не(свесно) уништавају, а са друге стране развијају предузећа појединаца.

Ембарго наводи да само тако, и никако другачије се једино може тумачити оно што је после досовске револуције урадио Телеком Србије, омогућивши једној малој крагујевачкој радњици да се дигне до неслућених бизнис висина и светала Беле куће, Лос Анђелеса, Женевских језера, до резервог положаја на голф теренима на Бледу… Погађате, реч је о сада финансијски невероватно моћној Компанији “Сербиа Броандбанд – Српске кабловске мреже” д.о.о. из Крагујевца, познатије по скраћеном називу СББ; Овај оператер, никао из “гаражице у којој су се паковали музички дискови и видео касете”, Драган Шолак за само неколико година ( после слома режима Слободана Милошевића) изникао је у кабловског џина и монополисту у Србији искључиво захваљујући намерној инертности и саботажи кључних играча унутар Телекома и Пошта Србије, као највиталнијих и стратешки најбитнијих државних предузећа!?!

Ембарго пише како, док су се досманлије уживале у ловорикама и лови са Запада, лажући саме себе, да су они извели народ на улице и на тај начин срушили Милошевића, они “ без граница морала, у бизнису у коме је све дозвољено”, спуштали су се у Телекомове канализације, гацали по устајалим отпадним водама прикључујући новог оператера на државну инсталацију, без питања и ичијег одобрења!? А, ако је и било нечије сагласности, онда су то биле фине “мазалице” за локалне предраднике у Телекомовим испостава широм Србије! Док је држава спавала, док се Драшко Петровић борио, не би ли неко одобровољи премијера Ђинђића да га Влада именује на место директора Телекома – мали бизнисмен из Крагујевца Драган Шолак је “радио радњу”… Много пре државе , (мада, не верујемо да то ипак челни људи Телекома и ПТТ нису знали?!) схватио је где је бизнис будућности, где леже стотине милиона евра? У кабловској мрежи и интернет телевизијама!? Али, за то му је требала само једна ситница, мрежна инфраструктура коју је у том тренутку имао само Телеком и ПТТ као њихов оснивач!? И гле чуда, кобајаги ни Телеком ни ПТТ, почетком 2000. уопште нису били заинтересовани за ту врсту послова, који су већ у свету доносили енормне зараде?!

Да ли је баш због тога Драшко Петровић желео по сваку цену да постане први човек Телекома, тешко је са ове временске дистанце рећи, али је чињеница, да је он био баш тај, који је потписао уговор о дугорочној сарадњи, са фирмом СББ, Драгана Шолака, не водећи рачуна да су они много пре тог уговора “илегално запосели државну имовину без одобрења или икакве надокнаде”, да им је легализовао до тада “украдено”, да је озваничио сарадњу са њима иако су они им били већ тада директна конкуренција, коју су сами својим нечињењем створили и развили до неслућених висина…

Ембарго наводи како генерални директор Телекома уопште није морао да са њима прави званичну сарадњу, јер га на то ништа није званично у држави обавезивало, јер је ту област Рател регулисао тек 2010.године. Петровић је такође, не зна се по чијем налогу ( ако га је уопште и било?) одредио тарифе за коришћење државне канализационе мреже, па већина сматра да је то самоиницијативно урадио нудећи по уговору симболичну цену надокнаде…

Драшко Петровић је 2003.године, прво потписивањем Протокола ( 4.08.2003.) са СББ, а затим и званичног уговора у октобру исте године, пре свега урадио нешто несхватљиво, наметнуо је обавезу Телеком да мора да рентира канализацију, иако је ту област РАТЕЛ регулисао тек 2010.године и одредио заиста симболичну цену у еврима по метру квадратном и по метру ваздушне линије – тврди извор Ембарга из ПТТ Србије.

– Тај уговор спада у ред најчуднијих уговора, јер је на 5 година јер је гарантовао исту цену и после истека уговора и што је најчудније, амнестирао је оне ( СББ) који су до тада радили илегално преко њихове канализације, тобоже да сами сачине записник по коме ће нешто ипак платити, али само 6 месеци уназад од дана потписивања уговора?! Па где још то има? Али, жута власт је све дозвољавала, па би тиме требало да се коначно позабаве истражни органи државе Србије…Омогућено је Шолаку да се богати, да државну канализацију плаћа симболично пуних 7 година, све док ту област није РАТЕЛ регулисао!? Шолак је искористио све од државе, плаћао само симболично, па и није чудо што је у ПТТ-у кружио виц, како је лично долазио на састанке и говорио где држава сме да ради у својој мрежи кабловску и интернет, а где не?! Буди бог с нама! ОН је јачао и развијао се, а државни Телеком је тонуо и таворио. Телеком је тек 2006.кренуо са малопродајом интернета, а 2008.са телевизијом. Већ тада, крајем 2008.SBB је имао више од 40 одсто свих корисника у Србији и постао је монополиста!? На грбачи народа и сопствене државе…

Коначно, у последњих десетак година, ствари по државног телекомуникационог оператера почеле су да се крећу на боље: Прво су почели са ТВ, преузели су Арену ТВ као контру за Спорт клуб и први пут се јавно проговорило о СББ-у, о томе како је и на који начин створио своју империју Драган Шолак? Да би је касније препродао KKR Фонду, на чијем челу је бивши директор ЦИА, Дејвид Петреус, па онда неком другом Британском Фонду, тек да би се траг заметнуо и сакрили трагови “велике пљачке”…
Кад су схватили да је “превара откривена”, да то више није она иста држава коју су “музли као краву музару”, Шолак ињегов интересни пајтос, Ђилас окрећу ћурак! Шолак креће у нови талас експанзије у БиХ, шири се на моблину телефонију у Словенији, тамо је, тврде, преузео и једну комерцијалну телевизију. У Србији се отвара ТВ ТОП, па јачају Н1… Шолак сада мора да игра до краја игру својих ментора, који му очигледно не дозвољавају да ужива у “лако стеченим стотинама милиона евра”!?