КАКО ЈЕ НАСТАЛА СЕНЗАЦИЈА О РУСКОЈ ВОЈНОЈ БАЗИ У СРБИЈИ: Ово су разлози због чега такав сценарио НИЈЕ МОГУЋ
Скоро две недеље медијима круже вести о стварању руске војне базе на територији Србије.
Све је почело изјавом руског амбасадора у Београду, који је наводно најавио њено скоро отварање. У ствари, шеф руске дипломатске мисије једноставно је прокоментарисао сарадњу са Србијом, помињајући Хуманитарни центар у Нишу, а цитат је извучен из контекста.
Међутим, руске публикације и Телеграм канали почели су са ентузијазмом да копирају тезе једни од других. Због тога је "скандалозна вест" стигла чак и до иностраних друштвених мрежа. Западни аналитичари су се утркивали ко ће пре да изрази забринутост због ширења "погубног руског утицаја на Балкану".
ОВАКО БИ ИЗГЛЕДАЛА ЗСО: Београд инсистира на договореном, за Приштину је Бриселски споразум само мртво слово на папиру
ПРЕПОДНЕ СА ПРЕДСЕДНИКОМ: И пред важан пут у Брисел, Вучић неуморно ради за Србију (ВИДЕО)
ВУЧИЋ ПРЕД ПУТ У БРИСЕЛ СА КИНЕСКОМ АМБАСАДОРКОМ: Пријатељски, отворен и врло продуктиван разговор
А јуче нас је сачекала још једна медијска "сензација": Србија је напустила руску војну базу и пред уласком је у НАТО.
Наравно, председник Србије Александар Вучић ништа од тога није рекао. Он је само поновио да се Београд неће стидети веза са Русијом, Кином, САД и ЕУ, али да Србија не планира да постављаја било какве стране војне базе на територији своје земље.
- Србији нису потребне било чије војне базе. Србија ће да чува своју војну неутралност. Србија ће да сама снажи своју војску. Србија ће да брине о свом народу и да буде довољно јака да буде сама. Да гради политичка савезништва. Да се не стиди својих добрих односа са Русијом, да се не стиди својих добрих односа са Америком, НР Кином - поручио је у видео поруци објављеној на Инстарграму.
Постоји више разлога због чега је и сама помисао да Србија може да изгради нечију војну базу на својој територији, у најмању руку, бесмислена.
Целокупна спољна политика Србије изграђена је на принципу војне неутралности, који је садржан у њеним законодавним актима. С обзиром да смо окружени земљама НАТО, ово је стратегија геополитичког опстанка.
Скупштина је још 2007. године усвојила Резолуцију којом је, с обзиром на негативну улогу НАТО у новијој историји Србије, одобрена слична одлука. Дакле, овом Резолуцијом Србија се штити од уласка у Алијанску која нас је бомбардовала пре двадесет година.
Ванблоковски статус наше државе наведен је и у Стратегији националне безбедности, усвојеној 2019. године. Развој партнерске сарадње са Русијом и са НАТО могућ је само на основу политике војне неутралности.
На пример, Србија од 2014. године изводи вежбе са НАТО у оквиру програма Партнерство за мир и спроводи низ заједничких иницијатива. Истовремено, Србија је већ скоро десет година посматрач у Парламентарној скупштини ОДКБ и редовно спроводи противтерористичке и ваздушно-десантне операције са Руском Федерацијом и Белорусијом. Међутим, придруживање било ком од ових војних блокова заправо је у супротности са законом.
Отварању руске војне базе, неодрживо је и из других разлога. У садашњим околностима, није могуће да Русија размести војну инфраструктуру и обезбеди рад таквог објекта са логистичке тачке гледишта.
Када би, рецимо, наша држава имала излаз на море преко, рецимо, Црне Горе, онда би таква опција у теорији могла да буде одржива. Али Црна Гора, некада пријатељска земља Руској Федерацији, већ је пет година у НАТО.
