KAKO JE NASTALA SENZACIJA O RUSKOJ VOJNOJ BAZI U SRBIJI: Ovo su razlozi zbog čega takav scenario NIJE MOGUĆ
Skoro dve nedelje medijima kruže vesti o stvaranju ruske vojne baze na teritoriji Srbije.
Sve je počelo izjavom ruskog ambasadora u Beogradu, koji je navodno najavio njeno skoro otvaranje. U stvari, šef ruske diplomatske misije jednostavno je prokomentarisao saradnju sa Srbijom, pominjajući Humanitarni centar u Nišu, a citat je izvučen iz konteksta.
Međutim, ruske publikacije i Telegram kanali počeli su sa entuzijazmom da kopiraju teze jedni od drugih. Zbog toga je "skandalozna vest" stigla čak i do inostranih društvenih mreža. Zapadni analitičari su se utrkivali ko će pre da izrazi zabrinutost zbog širenja "pogubnog ruskog uticaja na Balkanu".
OVAKO BI IZGLEDALA ZSO: Beograd insistira na dogovorenom, za Prištinu je Briselski sporazum samo mrtvo slovo na papiru
PREPODNE SA PREDSEDNIKOM: I pred važan put u Brisel, Vučić neumorno radi za Srbiju (VIDEO)
VUČIĆ PRED PUT U BRISEL SA KINESKOM AMBASADORKOM: Prijateljski, otvoren i vrlo produktivan razgovor
A juče nas je sačekala još jedna medijska "senzacija": Srbija je napustila rusku vojnu bazu i pred ulaskom je u NATO.
Naravno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ništa od toga nije rekao. On je samo ponovio da se Beograd neće stideti veza sa Rusijom, Kinom, SAD i EU, ali da Srbija ne planira da postavljaja bilo kakve strane vojne baze na teritoriji svoje zemlje.
- Srbiji nisu potrebne bilo čije vojne baze. Srbija će da čuva svoju vojnu neutralnost. Srbija će da sama snaži svoju vojsku. Srbija će da brine o svom narodu i da bude dovoljno jaka da bude sama. Da gradi politička savezništva. Da se ne stidi svojih dobrih odnosa sa Rusijom, da se ne stidi svojih dobrih odnosa sa Amerikom, NR Kinom - poručio je u video poruci objavljenoj na Instargramu.
Postoji više razloga zbog čega je i sama pomisao da Srbija može da izgradi nečiju vojnu bazu na svojoj teritoriji, u najmanju ruku, besmislena.
Celokupna spoljna politika Srbije izgrađena je na principu vojne neutralnosti, koji je sadržan u njenim zakonodavnim aktima. S obzirom da smo okruženi zemljama NATO, ovo je strategija geopolitičkog opstanka.
Skupština je još 2007. godine usvojila Rezoluciju kojom je, s obzirom na negativnu ulogu NATO u novijoj istoriji Srbije, odobrena slična odluka. Dakle, ovom Rezolucijom Srbija se štiti od ulaska u Alijansku koja nas je bombardovala pre dvadeset godina.
Vanblokovski status naše države naveden je i u Strategiji nacionalne bezbednosti, usvojenoj 2019. godine. Razvoj partnerske saradnje sa Rusijom i sa NATO moguć je samo na osnovu politike vojne neutralnosti.
Na primer, Srbija od 2014. godine izvodi vežbe sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir i sprovodi niz zajedničkih inicijativa. Istovremeno, Srbija je već skoro deset godina posmatrač u Parlamentarnoj skupštini ODKB i redovno sprovodi protivterorističke i vazdušno-desantne operacije sa Ruskom Federacijom i Belorusijom. Međutim, pridruživanje bilo kom od ovih vojnih blokova zapravo je u suprotnosti sa zakonom.
Otvaranju ruske vojne baze, neodrživo je i iz drugih razloga. U sadašnjim okolnostima, nije moguće da Rusija razmesti vojnu infrastrukturu i obezbedi rad takvog objekta sa logističke tačke gledišta.
Kada bi, recimo, naša država imala izlaz na more preko, recimo, Crne Gore, onda bi takva opcija u teoriji mogla da bude održiva. Ali Crna Gora, nekada prijateljska zemlja Ruskoj Federaciji, već je pet godina u NATO.