КОНАЧАН став СПЦ о Косову: "Ниједан државник се никада не сме сагласити са ОТУЂЕЊЕМ, а ни ПОДЕЛОМ покрајине"
Јужна покрајина централна тема овогодишњег Сабора
Српска православна црква је овогодишњи Свети архијерејски сабор завршила са поруком о Косову и Метохији.
Прочитајте и:
Текст такозваног "Апела за Косово" је пажљиво писан током заседања.
- Наша Црква, као духовна мати нашега народа у целини и Србија као држава највећег дела српског народа, којој територија Косова и Метохије и припада, носе највеће бреме одговорности за очување те наше историјске покрајине у границама Србије и за будућност српског народа у њој. Косово и Метохија, са нашег становишта, није питање ни националне идеологије или митологије, нити штавише, само територије већ представља саму срж нашег црквено-народног бића и постојања, без које се губимо у процесу опште глобализације и секуларизације. Просперитет Србије се не може градити на дезинтеграцији онога што представља камен темељац њеног идентитета и њене историје и државности.
СПЦ понавља и потврђује свој вековни став о КиМ, истоветан од епохе светородне лозе Немањића и од Косовског боја до дана данашњег. СПЦ никада није напустила КиМ нити ће икада са њега одступити. У свим условима и недаћама остаће са својим древним светињама и са својим верним народом.
Што се тиче државно-правног статуса наше државе на КиМ Сабор понавља јасан и више пута изречен став поглавара СПЦ:
- Апелујемо на наше државнике да не смеју никада да дају своју сагласност на отуђење Косова и Метохије јер оно што се силом узме, то се и врати, оно пак што се поклони некоме, то је за свагда изгубљено, а то Срби и Србија не смеју дозволити.
Ми се искрено надамо, уз молитву Господу, да ће се проблем, створен најпре оружаном побуном албанских сепаратиста, а потом окупацијом Покрајине, решити искључиво мирним путем на начелима правде и права. Мир је неопходан услов да би косовско-метохијски Срби могли да живе слободно, без страха за голи живот и да правда за њих истовремено буде и правично решење за тамошње Албанце и за све заједнице које живе на Косову и Метохији.
Никада као сада нисмо имали већу обавезу да на сваком месту и у свакој прилици аргументовано сведочимо да се на КиМ не гради друштво људи једнаких права и слобода него друштво које је у свим аспектима противно основним вредностима на којима почивају демократска друштва.
Косовске албанске институције, од краја рата 1999. године, а посебно од проглашења такозване независности, 2008. године, показале су јасно и нескривено да желе да створе етнички чисту албанску државу на овом простору и да у њој нема места за Србе, па ни за остале неалбанце. Очигледно кршење људских права Срба уз масовне прогоне после завршетка рата, заустављање процеса повратка прогнаних Срба, спречавање повратка узурпиране имовине и непоштовање права СПЦ не улива наду да би се положај Цркве и народа могао побољшати на неком "независном Косову", уз било чије и било какве гаранције, јер садашње косовске власти не поштују ни сопствене законе.
Најбољи пример кршења права нашег народа и Цркве јесу спречавање формирања функционалне Заједнице српских општина, непоштовање одлуке Уставног суда Косова о земљи манастира Високих Дечана, што признају и кључни међународни фактори на КиМ, блокада регулисања правног положаја СПЦ и српске културне баштине. Недавна одлука такозване владе Косова да гради магистрални пут поред манастира Високих Дечана директно је кршење елементарних правних норми. Иако су канцеларије ЕУ и ОЕБС-а, као водеће западне мисије на КиМ, јасно указале на то да је овакав пут противзаконит, косовска "влада" не одустаје од пута који би дугорочно угрозио манастир Дечани, најзначајнији споменик УНЕСКО-а у Метохији. Ово су само иницијални наговештаји како би се "независна држава Косово" понашала према нашој Цркви и њеном верном народу.
Сабор посебно захтева неповредивост верских права и слобода српског народа и осталих народа на Косову и Метохији. Та права и слободе неодељиво су повезани са положајем и статусом наших светиња - манастира, цркава, гробаља, споменика културе...
Ми не можемо да пасивно ћутимо пред чињеницом да је значајан део тог црквено-духовног и културног наслеђа већ уништен, и то наочиглед читавом свету, а да преосталом наслеђу прети иста судбина. У вези са тим, питамо се и питамо: како ће они који су своју побуну почели паљењем конака Пећке Патријаршије (1981) њу и остале српске светиње и споменике културе штитити у будућности?
У јавности се и даље сусреће идеја о подели Косова и Метохије између Србије и самопроглашене "косовске државе". Притом се, свесно или несвесно, пренебрегава чињеница да подела не би била ништа друго до признавање "независне државе Косово" и поклањање највећег дела територије Покрајине. У светској историји нема примера да неки народ у миру, две деценије после оружаног сукоба, даје своје за своје. Поделом би народ великог дела Косова и Метохије аутоматски био остављен на милост и немилост режиму такозване државе Косово, изложен погрому сличном оном из марта 2004. године или, под притиском и тихим терором, био присиљен на егзодус.
Напомињемо да је тешка ситуација на Косову и Метохији последица систематског неиспуњавања и подривања Резолуције 1244 Савета безбедности, која гарантује повратак прогнаника и слободу свима, без обзира на порекло. Упорни покушаји појединих земаља да се на Косову и Метохији по сваку цену изгради грађевина на живом блату довели су свет у ситуацију да Косово и Метохија под влашћу некадашњих вођа ОВК данас, више него икада, представља црну рупу Европе и преседан који прети дезинтеграцији многих земаља широм Европе и света. Оно што је створено на безакоњу не доноси мир и перспективу ни самим косовским Албанцима.