ГДЕ СУ НЕСТАЛЕ МАШИНЕ ИЗ ЛАБОРАТОРИЈЕ: На шта смо потрошили 15 милиона евра, и шта је од свега тога остало?

Зашто АПЕЛУЈЕМО да се отвори НАЦИОНАЛНА РЕФЕРЕНТНА ЛАБОРАТОРИЈА?

Постоје само три ствари без којих сваки човек не може: храна, вода и ваздух који дишемо. Поред воде коју морамо да пијемо, контроле наших извора који нам обезбеђују исту, контроле ваздуха који удишемо једино шта сви морамо да радимо без обзира на наш материјални статус, образовање, пол, старост, веру, нацију, језик, морамо да уносимо храну.

♦ ЗАШТО смо онда као народ дозволили да немамо контролу квалитета намирница које једемо ако је то једна од ствари без које ниједан човек не може?

♦ КАКО смо дозволили да будемо једина земља у Европи која нема Дирекцију за националне референтне лабораторије?

♦ ЗАШТО смо изабрали да будемо најгори у Европи када је у питању оно најбитније, а то је наше здравље?

♦ КАКО смо дозволили да дође до могућих пропуста, случајне грешке или намерне опструкције и да угрозимо наше становништво због нашег пропуста да одредимо приоритете и ставимо најважније у први план?

Процес отварања Дирекције за националне референтне лабораторије, која би требало да има кровну улогу у контроли прехрамбених производа, хране за животиње, органске производе и биљне културе још увек је у току. Од предвиђене три, тренутно је функцији само једна лабораторија - Фитосанитарна лабораторија са банком биљних гена.

Истраживали смо на шта је потрошен сав новац и где су нестале машине за рад које је донирала ЕУ још 2004. године.

За све лабораторије на територији Републике Србије, чији је оснивач Република, од 2004. године до данас из буџета Европске уније издвојено је је око 15 милиона евра, од чега само за опремање и реконструкцију лабораторија у Дирекцији за националне референтне лабораторије око 7,88 милиона. Значајну своту је уложила и Република Србија. Из њеног буџета уложено је 3,68 милиона евра.

Цео пројекат је започет пре 14 година, када је Србија непосредно после усвајања закључка Владе из 2004. године, од Европске уније на располагање добила 4 милиона евра за изградњу и опремање лабораторија у Дирекцији за националне референтне лабораторије.

У децембру 2009. године, тадашњи министар пољопривреде Саша Драгин званично је "отворио" Дирекцију и најавио улагања од 10,5 милиона евра.

И премда је отварање било најављено за крај 2010. године, ништа битно се није дешавало до 2012. године што је и био разлог због ког је ЕУ повукла 2 милиона евра помоћи, а о чему смо већ писали раније (ОВДЕ).

-Као један од ‘Сениор experts ЕУ’ могу аргументовано да тврдим да је Србија у погледу ЕУ интеграција и искоришћености фондова на самом дну. А јос ниже у погледу резултата- рекао је Бошко Нектаријевић, експерт за ЕУ фондове и додаје:

-Гледајући ЕУ просек, нисмо баш последњи, иза нас је добар део мањих екс ју земаља и нека острва. Али смо при самом дну лествице. Као и у већини других цивилизацијских мерила. ЕУ нема наглашену жељу да Србија потроши новац њених пореских обевзника. ЕУ има јасне интересе. и подржава да се потроши новац у оној мери колико је потребно да максимално оствари своје интересе у Србији. Развијеније државе наравно то схватају,као шансу па користе фондове у значајно већој мери тражећи ‘заједничке интересе’.

На питање како гледа започете, а никад завршене пројекте који су финансирани од ЕУ фондова, Нектаријевић тврди да уколико новац није могао бити наменски потрошен, боље што је повучен, него да се потроши "будзашто":

-Углавном никоме не смета ако се новац не искористи. Најмање мојим колегама из ЕУ институција. Читајуци извештаје Цоурт оф Аудиторс у вези са коришћењем ИПА1 и 2 постоје изјаве у њему ‘ да ЕУ не зна како је део новца потрошен’ и да су резултати и импакт јако слаби. Мало ко се буни због тога јер имају плате без обзира на резултате рада. Можда би грађанима Србије могло да смета да су имали прилике да осете економску корист од ЕУ фондова.

У новинским чланцима из 2012. године може се наћи информација да је у опремање и стављање у функцију лабораторија дато 1,45 милиона евра из помоћи фонда ИПА фонда Европске уније.

Због активнијег рада у изградњи и опремању Фитосанитарне лабораторије и лабораторије за млеко, преговори са Европском унијом су обновљени 2014. године и Србији су враћена средства која су била укинута неколико година раније. Уз помоћ Владе Србије од 40 милиона динара говорило се да је у лабораторију у том тренутку уложено око 7,8 милиона евра. 

Овде заправо није реч само о утрошеном новцу већ и о времену које је неповратно изгубљено. Тако је овај модерни "Скадар на Бојани" постао симбол недовршених инвестиција које су од бројних незапочетих пројеката гори у једној битној ствари - уложени новац, који није мали, је заробљен и не врши функцију због које је утрошен. 

На питање како коментарише да је у том периоду ЕУ повукла 2 милиона евра помоћи, председник Одбора за пољопривреду, Марјан Ристичевић је рекао:

-Проблем је  томе што док је претходна власт владала од јавних послова, они су правили приватни бизнис, па је тако било и са Националним референтним лабораторијама. И вероватно је Европска унија имала дебео разлог за то. Ја сам био тамо, и уз све лепе жеље да то што пре почне са радом, јасно је да ту много шта треба још да се уради. Па машине које је Европа дала још 2004. године су однете, нико живи не зна где.

 Да не грешим душу, неке од тих апарата које је Европска унија донирала дати су неким регионалним лабораторијама, као што је случај са оном у Новом Саду, која је заиста добро радила и максимално је искористила те машине. Али, с друге стране, се дешавало да, баш за време те владе Демократске странке, Институт за хигијену и технологију меса који је добио део те опреме ради испитивања и наплаћује држави те услуге које је вршила захваљујући машинама које им је држава дала. Тако да је нека опрема дата у праве руке, а нека баш и није. 

Када је пројекат Националне референтне лабораторије започет, ЕУ је донирала машине за рад, које се данас уопште не налазе у објектима ове лабораторије. Писало се да су машине у међувремену застареле, а и да су нестале.

Међутим, директор Националне референтне лабораторије тврди да те машине, иако су старије, могу нормално да се користе, али да у периоду када су стигле, није постојала никаква инфраструктура, и зато су распоређене:

- Што се тиче опреме коју је ЕУ донирала 2004. године, кривицу за то што она није почела да се користи не сноси наша страна. Важно је рећи да када ЕУ даје неку донацију она се састоји из два дела: техничке подршке и консултаната који прате имплементацију уговореног. Тако смо дошли до тога да опрема која је овде стигла 2004. није имала где бити смештена јер су овде где се ми сада налазимо биле канцеларије некадашњег Савезног секретаријата за технолошки развој а потом ТАНЈУГ-а- рекао је Станојевић и додао:

-С обзиром на то да та опрема није могла ни да буде складиштена ни да се користи, јер лабораторија фактички није ни постојала (Закон о безбедности хране, кој служи као законски основ за функционисање Дирекције, је донет тек 2009. године), а и излазила је полако из гарантног рока,  тадашње Министарство пољопривреде је одлучило да ту техничку опрему уступи на коришћење неким државним лабораторијама. Опрему су, на тај начин, добили: 1) Институт за хигијену и технологију меса - највећи део, 2) Институт за кукуруз "Земун Поље" (један апарат) 3) Пољопривредни факултет.

Станојевић тврди да, када је министар Драгин дошао на чело Министарства он је имао идеју да "чупа" ту опрему назад, да је врати у Дирекцију. Али када су сели и прорачунали колико би коштало да се та опрема врати, уз то да је та опрема сада већ била коришћена и да је у међувремну изашла још модернија опрема, дошло се до закључка да је повољније купити нову него транспортовати и премештати стару опрему.

♦♦♦  У следећем тексту ћете моћи да видите како је тадашња власт недомаћински искористила новац који је уложила не само ЕУ, него и држава Србија из буџета пореских обвезника и у каквом стању је оставила лабораторију. ♦♦♦