ЛОВЦИ НА БЛАГО ЧЕШЉАЈУ СРПСКУ ПЛАНИНУ: Овде се крије изгубљено богатство деспота Ђурађа Бранковића

Потрага за гробницом и благом деспота Ђурђа Бранковића траје са несмањеним жаром иако је један од најбогатијих европских владара умро 24. децембра 1456. године, пре тачно 560 година. Жариште “деспотске златне грознице” је планина Рудник, а још прецизније село Мајдан, у чијем су атару пронађени остаци великог броја старих гробаља, цркава и утврђења.

По једном предању и по хроници дубровчанина Јакова Лукаревића из 17. века, деспот Ђурађ је преминуо у двору на Руднику, а затим је тајно сахрањен у црквици крај Криве реке, да му пљачкаши не скрнаве гроб. Проблем је што на Руднику постоји село Крива река, али и истоимена речица, као и Криви поток у Мајдану. Баш крај њега је 1930. године горњомилановачки фотограф Благоје Ђорђевић обавио прво званично археолошко ископавање у потрази за деспотовим гробом.

"СТАНИ! НЕ ИДИ ДАЉЕ, СТРАДАЋЕШ!": Како је Света Гора постала забрањена за жене!

Под надзором ахреолога Народног музеја он је откопао остатке велике грађевине сматране црквом. Гроба у њој није било, али је пронађен сребрни прстен са грбом Бранковића. Археолози су на истом месту копали у кратким кампањама педестих и осамдесетих, али нису нашли гробницу.

Трагаче за благом национална баштина не интересује већ само зарада на црном тржишту. Срећом, још има научника који излазе на терен и воде трку са њима, покушавајући да бар забележе како су налазишта изгледала пре разарања.

СВЕТИ НИКОЛА ЈЕ БИО СВЕТИ САВА: Урнебесан одговор ДЕВОЈЧИЦЕ ИЗ БиХ (ВИДЕО)

Зато је мајдански атар ових дана обишла екипа стручњака Музеја Рудничко-таковског краја и Филозофског факултета у Београду.

– Мајдан је био густо насељен у дугом периоду о чему сведочи гробље у засеоку Јанковићи чији споменици показују континуитет сахрањивања од времена деспотовине до 19.века. Овај локалитет је само површно истраживан, иако о њему имамо прави куриозитет, споменик на којем пише да ту испод лежи покојник “који поживеше 130 година”. Било би интересантно да археолози испитају његове остатке – испричао је археолог доцент др Дејан Радичевић.

Сличних гробаља има и у другим мајданским засеоцима, посебно је интересантно оно у Красојевцима, где су такође пронађени остаци цркава и у њима ктиторски гробови. По предању, у сасеоку Красојевићи живео је епски јунак Павле Орловић, а деспод Ђурађ је сахрањен заједно са супругом Проклетом Јерином на мајданском локалитету у месту Јелен-камен или Јелин-камен. Његов саркофаг је тражен на локалитету у мајданксим Јазинама, због имена потока који ту протиче.

Када су утврдили да деспота нема крај Кривог потока, трагачи за благом су се померили навише у засеок Ђуревац. Успели су се на 710 м надморске висине веома стрмом стазом да би прекопавали остатке масивне куле у народу познате као Градина.

– Ископали су јаму дубљу од два метра испод трошних зидова који су могли сваког тренутка да их затрпају. Ако “златари” овако наставе, ускоро неће имати шта да се претражује – ишчуђивао се др Радичевић посматрајући огроман ископ крај зидина на рубу стрме зарубљене планинске купе.

ПРИЛИКА ДА СЕ ОДА ПОСЛЕДЊА ПОЧАСТ: У амбасади Русије сутра ће бити отворена књига жалости (ФОТО)

Археолози сматрају да је утврда у Ђуревцу била једна у низу високих планинских светионика на којима су се палиле сигналне ватре у случају опасности.