LOVCI NA BLAGO ČEŠLJAJU SRPSKU PLANINU: Ovde se krije izgubljeno bogatstvo despota Đurađa Brankovića
Arheolozi su na istom mestu kopali u kratkim kampanjama pedestih i osamdesetih, ali nisu našli grobnicu
Potraga za grobnicom i blagom despota Đurđa Brankovića traje sa nesmanjenim žarom iako je jedan od najbogatijih evropskih vladara umro 24. decembra 1456. godine, pre tačno 560 godina. Žarište “despotske zlatne groznice” je planina Rudnik, a još preciznije selo Majdan, u čijem su ataru pronađeni ostaci velikog broja starih grobalja, crkava i utvrđenja.
Po jednom predanju i po hronici dubrovčanina Jakova Lukarevića iz 17. veka, despot Đurađ je preminuo u dvoru na Rudniku, a zatim je tajno sahranjen u crkvici kraj Krive reke, da mu pljačkaši ne skrnave grob. Problem je što na Rudniku postoji selo Kriva reka, ali i istoimena rečica, kao i Krivi potok u Majdanu. Baš kraj njega je 1930. godine gornjomilanovački fotograf Blagoje Đorđević obavio prvo zvanično arheološko iskopavanje u potrazi za despotovim grobom.
"STANI! NE IDI DALJE, STRADAĆEŠ!": Kako je Sveta Gora postala zabranjena za žene!
Pod nadzorom ahreologa Narodnog muzeja on je otkopao ostatke velike građevine smatrane crkvom. Groba u njoj nije bilo, ali je pronađen srebrni prsten sa grbom Brankovića. Arheolozi su na istom mestu kopali u kratkim kampanjama pedestih i osamdesetih, ali nisu našli grobnicu.
Tragače za blagom nacionalna baština ne interesuje već samo zarada na crnom tržištu. Srećom, još ima naučnika koji izlaze na teren i vode trku sa njima, pokušavajući da bar zabeleže kako su nalazišta izgledala pre razaranja.
SVETI NIKOLA JE BIO SVETI SAVA: Urnebesan odgovor DEVOJČICE IZ BiH (VIDEO)
Zato je majdanski atar ovih dana obišla ekipa stručnjaka Muzeja Rudničko-takovskog kraja i Filozofskog fakulteta u Beogradu.
– Majdan je bio gusto naseljen u dugom periodu o čemu svedoči groblje u zaseoku Jankovići čiji spomenici pokazuju kontinuitet sahranjivanja od vremena despotovine do 19.veka. Ovaj lokalitet je samo površno istraživan, iako o njemu imamo pravi kuriozitet, spomenik na kojem piše da tu ispod leži pokojnik “koji poživeše 130 godina”. Bilo bi interesantno da arheolozi ispitaju njegove ostatke – ispričao je arheolog docent dr Dejan Radičević.
Sličnih grobalja ima i u drugim majdanskim zaseocima, posebno je interesantno ono u Krasojevcima, gde su takođe pronađeni ostaci crkava i u njima ktitorski grobovi. Po predanju, u saseoku Krasojevići živeo je epski junak Pavle Orlović, a despod Đurađ je sahranjen zajedno sa suprugom Prokletom Jerinom na majdanskom lokalitetu u mestu Jelen-kamen ili Jelin-kamen. Njegov sarkofag je tražen na lokalitetu u majdanksim Jazinama, zbog imena potoka koji tu protiče.
Kada su utvrdili da despota nema kraj Krivog potoka, tragači za blagom su se pomerili naviše u zaseok Đurevac. Uspeli su se na 710 m nadmorske visine veoma strmom stazom da bi prekopavali ostatke masivne kule u narodu poznate kao Gradina.
– Iskopali su jamu dublju od dva metra ispod trošnih zidova koji su mogli svakog trenutka da ih zatrpaju. Ako “zlatari” ovako nastave, uskoro neće imati šta da se pretražuje – iščuđivao se dr Radičević posmatrajući ogroman iskop kraj zidina na rubu strme zarubljene planinske kupe.
PRILIKA DA SE ODA POSLEDNJA POČAST: U ambasadi Rusije sutra će biti otvorena knjiga žalosti (FOTO)
Arheolozi smatraju da je utvrda u Đurevcu bila jedna u nizu visokih planinskih svetionika na kojima su se palile signalne vatre u slučaju opasnosti.