Друга страна упознавања на интернету: Маша и њена љубавна прича су доказ да није све тако црно
Ево шта се све може десити путем интернета
Људи трагају за зближавањем и љубављу, а пошто све више времена проводе на друштвеним мрежама, и тај виртуелни део наше стварности постао је терен не само за манипулацију, лажно представљање, разноразне фантазије и болештине већ и за тражење, па и проналажење сродне душе.
СТРАШАН СЦЕНАРИО СЕ СПРЕМА ЗА СРБИЈУ! Вехабије на Аутокоманди се припремају за НАПАД!
Прељуба на српски начин: Како је млада преварила супруга и то НАСРЕД ВЕНЧАЊА!
- Моја другарица је на Фејсбуку лајковала његову фотку и та информација ми се појавила на ФБ. На фотки тип од тридесет и кусур, у шортсу и морнарској мајици седи за столом и пије пиво. Брадица од три-четири дана, неке очи боје меда, светлосмеђа коса. Није био неки лепотан, штавише, деловао ми је помало смушено, онако апа-драпа. Ипак, био ми је симпатичан. Одем на његов зид, није било пуно информација које дели јавно или под опцијом „пријатељи пријатеља”, али био је један цитат који ми се допао. И касније сам схватила да је тај цитат пресудио. Позовем другарицу и питам је ко ти је онај пријатељ на Фејсу, кажем име и презиме. Она рече да је то друг њеног брата који већ 10-ак година живи у САД. Компјутераш, разведен, нема деце. Ја му после неколико дана пошаљем захтев за пријатељство. Сада да ме питаш како сам уопште скупила храбрости, немам појма. После ми је рекао да сам му била симпатична истог трена када му је искочила моја фотка на екрану. То сам убрзо и сама скапирала, и то када је лајковао једну песму коју сам објавила. Онда сам прочитала из неких његових објава да му се свиђам. Убрзо смо почели да четујемо и после годину дана смо се видели у Београду. Следеће године отишла сам у Чикаго. Наша Лејла данас има четири године. Знам да звучи ћакнуто кад ти жена од 40 година говори да је заволела типа преко Фејса, али чињеница је да се никада не бисмо срели да није било те друштвене мреже - каже саговорница Маша која је романсу преко интернета крунисала бајковитим венчањем на Хавајима.
Клинички психолог Александра Јанковић каже за да људи на друштвеним мрежама често заправо вежбају и усавршавају своју вештину комуницирања.
– Многи немају вештину социјалне комуникације, ту су и трема, страх да ће можда због изгледа у старту бити отписани. Овде они заправо вежбају на неки начин како се комуницира, труде се, прате шта је друга особа написала. Ту је и тај неки писани материјал који остаје, док у другим комуникацијама ви чујете шта вам је неко рекао, а после се то интерпретира другачије и може да дође до неспоразума. Путем виртуелне комуникације, ви на неки начин можете да превазиђете и стидљивост и страх, да добијете позитивне реакције и да вас то охрабри за реални живот. Особа која је добила низ позитивних реакција, рецимо лајкова на Фејсбуку, изађе на улицу и може да изазове позитивне реакције. Постоји тај неки магични део, а то је нада да вас неко разуме, да постоји још људи који личе на вас, имају сличне патње, размишљања и широм су земаљске кугле, што значи да нисте ни луди ни поремећени што мислите на неки начин. Имате заједницу и осећате се њеним делом – објашњава Јанковићева.
Она каже да приликом заљубљивања у особе с којима сте само виртуелно комуницирали то понекад може бити прилично добар увод у нешто реалније.
– На клик сте од реалног сусрета, тако да комуникација путем друштвене мреже може бити прилично добар увод. Када се и сретнете у реалном простору и времену, можете да проверите колико је цела прича реалистична, а кад дођете до те фазе, то може да буде и почетак лепог пријатељства или чак успешне емотивне везе. Важно је знати да у сваком дану нашег живота постоји нешто што може да буде лепо и подстицај за нас. Такав треба да буде и наш однос према друштвеним мрежама и виртуелном свету, који, морамо то рећи, постаје важан део реалности – каже саговорница.
