Масакри који су променили Балкан: Да ли су оставке решење или само димна завеса за политичарење опозиционара?

Сличне трагедије потресле су и Србију, где су у мају 2023. године забележена два масакра. Први се догодио у основној школи "Владислав Рибникар" на Врачару, где је малолетни дечак убио осам школских другова и чувара школе. Само дан касније, Урош Блажић је у селима Мало Орашје и Дубона код Младеновца убио деветоро људи, укључујући два малолетника, и ранио дванаесторо.  Након масакра у школи "Владислав Рибникар", тадашњи министар просвете Бранко Ружић поднео је оставку.

Оставке политичких званичника често се посматрају као симболични чин преузимања одговорности, али остаје питање колико оне заиста доприносе спречавању будућих трагедија. Да ли би оставка министра унутрашњих послова, министра просвете или било ког другог званичника могла да спречи појединце у извршењу масакра? Или би фокус требало да буде на конкретним мерама које имају за циљ превенцију оваквих злочина?

Симболика оставки и политичка одговорност

Иако након сваке трагедије у Србији део опозиције тражи подношење оставки, оне имају само симболички ефекат, без стварног утицаја на решавање проблема. Оне могу бити виђене искључиво као покушај смиривања јавности, а не као део стратегије за суштинску промену.

Оставка министра просвете Бранка Ружића у Србији након масакра у "Владислав Рибникар" школи изазвала је бројне реакције. Али овај чин оставке, осим смиривања дела опозиције и јавности, није допринео унапређењу безбедности у школама нити спречио будуће трагедије. Уместо тога, поставља се питање какве системске промене могу бити спроведене како би се спречили слични злочини.

Системске мере: Пример Србије

Након два масакра, Влада Србије донела је низ мера које су имале за циљ побољшање безбедности и превенцију злочина. Кључне мере укључују:

• Мораторијум на издавање дозвола за ватрено оружје на две године, уз ревизију свих постојећих дозвола.
• Контрола власника оружја и услова за његово безбедно чување, са посебним фокусом на спречавање приступа оружју од стране малолетника.
• Регулација рада стрељана и забрана приступа малолетницима.
• Измене Кривичног законика, укључујући одговорност за омогућавање неовлашћеног приступа оружју
• Формирање Савета за спречавање вршњачког насиља, који би координисао активности различитих институција и пружао подршку школама.
• Борба против опасних интернет садржаја, укључујући забрану приступа сајтовима који промовишу насиље и криминал.

Примена мера: Изазови и резултати

Примена мера попут ревизије дозвола за оружје захтевала је озбиљне ресурсе и координацију између различитих институција. Међутим, Србија је била спремна за изазов.

Током скоро двомесечне акције, од 8. маја до 30. јуна, предато је укупно 108.883 комада оружја и минско-експлозивних средстава, подаци су МУП-а. Прецизирано је да је прикупљено 82.398 комада оружја, 4.243.139 комада муниције и 26.485 комада минско-експлозивних средстава.

После две трагедије у два дана у којима је убијено 19 људи, Влада Србије наложила је МУП-у да у року од месец дана припреми измене и допуне Закона о оружју и муницији којима се повећавају казне за илегално поседовање и појачавају контроле.

Неке од предложених одредби су од једне до осам година затвора за неовлашћено држање ватреног оружја, док се за ношење без дозволе предвиђа затворска казна од пет до 15 година.

Након два масакра, Србија је интензивно радила и на безбедности ученика у школама, тако су у свих 1.800 основних школа присутни полицајци. Јасмина Пухача из Службе за сузбијање криминала Министарства унутрашњих послова истакла је тада да је безбедност ученика у школама један од стратешких приоритета Министарства унутрашњих послова.

А кључно је то што је рад школских полицајаца, након злочина, другачији у односу на претходни период.

Пухача је тада објаснила да је задатак школског полицајца некада био обилазак школске зоне и безбедност ученика у делу око школе - у школском дворишту и подручју доласка до школе, док је након злочина и унутар самих школа.

- Сада ће свака школа, без изузетка, имати једног до два полицајца који су задужени за рад у оквиру школе, а њихов задатак је да буду и испред улаза у школу и у зони школе, али и у школи, где могу да имају бољи преглед и бољи увид у дешавања у школи, која је некада била забрањена зона за школског полицајца - истакла је она.

Случај Ел Салвадора: Решења или илузија?

Пример Ел Салвадора често се наводи када је реч о драстичним мерама за борбу против насиља. Након што је за само 24 сата убијено 62 људи, власти су 27. марта 2022. године увеле ванредно стање, које је омогућило масовна хапшења.Ванредно стање у Ел Салвадору је довело до хапшења најмање 81.000 особа - више од један одсто становништва ове државе - у огромном напору да се искорени утицај банди. Стопа убистава, која је достигла врхунац од 106 на 100.000 становника пре девет година, срушила се на 2,4, чиме је 2023. година постала "најсигурнија година у историји Салвадора".

Ови подаци указују на то да репресивне мере, иако контроверзне, могу донети значајне резултате у смањењу насиља.

Комбинација репресивних и превентивних мера може понудити баланс између хитних реакција и дугорочних решења. Кључно је пронаћи начин да се интегришу ове стратегије како би се осигурала одржива безбедност и решавали узроци насиља, а не само његове последице.

Психолошки аспекти

Док се политичке и правне мере често стављају у први план, неопходно је осврнути се и на психолошке аспекте проблема. Масакри су често последица дубоко укорењених психолошких и социјалних проблема. Заједнице, школе и породице играју кључну улогу у препознавању раних знакова проблема код појединаца.

Сходно томе, поново се поставља питање да ли би оставка било ког министра могла да спречи такву особу да оствари своје намере.

Едукација родитеља, наставника и здравствених радника о препознавању симптома менталних болести може допринети раном интервенисању. Такође, доступност служби за ментално здравље и уклањање стигме везане за тражење помоћи може значајно утицати на превенцију оваквих злочина.

Заједнице могу играти кључну улогу кроз организовање радионица, едукативних програма и иницијатива које промовишу ненасилно решавање конфликата. Такође, развој локалних мрежа подршке може помоћи у идентификацији и пружању помоћи угроженим појединцима.

Шта је решење?

Кључно је разумети да спречавање масакра захтева мултидисциплинарни приступ. То укључује:

• Едукацију и превенцију - Развијање програма за ментално здравље и пружање подршке угроженим појединцима.
• Унапређење безбедносних стандарда - Контрола приступа оружју и строжа регулација медијских садржаја.
• Јачање институција - Повећање капацитета полиције, школа и центара за социјални рад за препознавање и реаговање на ризична понашања.
• Подршка заједници - Укључивање локалних заједница у превенцију насиља кроз едукативне програме и радионице.

Дакле, симболички чинови попут подношења оставки не значе ништа. Потребне су конкретне и дугорочне мере које ће се бавити узроцима насиља и стварати услове за безбедније друштво. Само кроз интегрисани приступ, уз доследну примену мера и сарадњу свих актера, могуће је смањити ризик од сличних трагедија у будућности.