Masakri koji su promenili Balkan: Da li su ostavke rešenje ili samo dimna zavesa za političarenje opozicionara?
Cetinje, grad od samo 15.353 stanovnika, su u poslednje dve godine pogodila dva masakra, koja su potresla javnost i otvorila brojna pitanja o odgovornosti i načinima prevencije ovakvih zločina. Poslednji masakr dogodio se 1. januara 2025. godine, kada je Aco Martinović ubio 12 ljudi i ranio četvoro. Prvi masakr dogodio se, samo dve i po godine ranije, 12. avgusta 2022. godine, kada je Vuk Borilović u naselju Medovina ubio deset osoba i ranio šestoro. Uprkos razmerama ovih tragedija, nijedan zvaničnik u Crnoj Gori nije podneo ostavku.
Slične tragedije potresle su i Srbiju, gde su u maju 2023. godine zabeležena dva masakra. Prvi se dogodio u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, gde je maloletni dečak ubio osam školskih drugova i čuvara škole. Samo dan kasnije, Uroš Blažić je u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca ubio devetoro ljudi, uključujući dva maloletnika, i ranio dvanaestoro. Nakon masakra u školi "Vladislav Ribnikar", tadašnji ministar prosvete Branko Ružić podneo je ostavku.
Ostavke političkih zvaničnika često se posmatraju kao simbolični čin preuzimanja odgovornosti, ali ostaje pitanje koliko one zaista doprinose sprečavanju budućih tragedija. Da li bi ostavka ministra unutrašnjih poslova, ministra prosvete ili bilo kog drugog zvaničnika mogla da spreči pojedince u izvršenju masakra? Ili bi fokus trebalo da bude na konkretnim merama koje imaju za cilj prevenciju ovakvih zločina?
Simbolika ostavki i politička odgovornost
Iako nakon svake tragedije u Srbiji deo opozicije traži podnošenje ostavki, one imaju samo simbolički efekat, bez stvarnog uticaja na rešavanje problema. One mogu biti viđene isključivo kao pokušaj smirivanja javnosti, a ne kao deo strategije za suštinsku promenu.
Ostavka ministra prosvete Branka Ružića u Srbiji nakon masakra u "Vladislav Ribnikar" školi izazvala je brojne reakcije. Ali ovaj čin ostavke, osim smirivanja dela opozicije i javnosti, nije doprineo unapređenju bezbednosti u školama niti sprečio buduće tragedije. Umesto toga, postavlja se pitanje kakve sistemske promene mogu biti sprovedene kako bi se sprečili slični zločini.
Sistemske mere: Primer Srbije
Nakon dva masakra, Vlada Srbije donela je niz mera koje su imale za cilj poboljšanje bezbednosti i prevenciju zločina. Ključne mere uključuju:
- Moratorijum na izdavanje dozvola za vatreno oružje na dve godine, uz reviziju svih postojećih dozvola.
- Kontrola vlasnika oružja i uslova za njegovo bezbedno čuvanje, sa posebnim fokusom na sprečavanje pristupa oružju od strane maloletnika.
- Regulacija rada streljana i zabrana pristupa maloletnicima.
- Izmene Krivičnog zakonika, uključujući odgovornost za omogućavanje neovlašćenog pristupa oružju
- Formiranje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja, koji bi koordinisao aktivnosti različitih institucija i pružao podršku školama.
- Borba protiv opasnih internet sadržaja, uključujući zabranu pristupa sajtovima koji promovišu nasilje i kriminal.
Primena mera: Izazovi i rezultati
Primena mera poput revizije dozvola za oružje zahtevala je ozbiljne resurse i koordinaciju između različitih institucija. Međutim, Srbija je bila spremna za izazov.
Tokom skoro dvomesečne akcije, od 8. maja do 30. juna, predato je ukupno 108.883 komada oružja i minsko-eksplozivnih sredstava, podaci su MUP-a. Precizirano je da je prikupljeno 82.398 komada oružja, 4.243.139 komada municije i 26.485 komada minsko-eksplozivnih sredstava.
Posle dve tragedije u dva dana u kojima je ubijeno 19 ljudi, Vlada Srbije naložila je MUP-u da u roku od mesec dana pripremi izmene i dopune Zakona o oružju i municiji kojima se povećavaju kazne za ilegalno posedovanje i pojačavaju kontrole.
Neke od predloženih odredbi su od jedne do osam godina zatvora za neovlašćeno držanje vatrenog oružja, dok se za nošenje bez dozvole predviđa zatvorska kazna od pet do 15 godina.
Nakon dva masakra, Srbija je intenzivno radila i na bezbednosti učenika u školama, tako su u svih 1.800 osnovnih škola prisutni policajci. Jasmina Puhača iz Službe za suzbijanje kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova istakla je tada da je bezbednost učenika u školama jedan od strateških prioriteta Ministarstva unutrašnjih poslova.
A ključno je to što je rad školskih policajaca, nakon zločina, drugačiji u odnosu na prethodni period.
Puhača je tada objasnila da je zadatak školskog policajca nekada bio obilazak školske zone i bezbednost učenika u delu oko škole - u školskom dvorištu i području dolaska do škole, dok je nakon zločina i unutar samih škola.
- Sada će svaka škola, bez izuzetka, imati jednog do dva policajca koji su zaduženi za rad u okviru škole, a njihov zadatak je da budu i ispred ulaza u školu i u zoni škole, ali i u školi, gde mogu da imaju bolji pregled i bolji uvid u dešavanja u školi, koja je nekada bila zabranjena zona za školskog policajca - istakla je ona.
Slučaj El Salvadora: Rešenja ili iluzija?
Primer El Salvadora često se navodi kada je reč o drastičnim merama za borbu protiv nasilja. Nakon što je za samo 24 sata ubijeno 62 ljudi, vlasti su 27. marta 2022. godine uvele vanredno stanje, koje je omogućilo masovna hapšenja.Vanredno stanje u El Salvadoru je dovelo do hapšenja najmanje 81.000 osoba - više od jedan odsto stanovništva ove države - u ogromnom naporu da se iskoreni uticaj bandi. Stopa ubistava, koja je dostigla vrhunac od 106 na 100.000 stanovnika pre devet godina, srušila se na 2,4, čime je 2023. godina postala "najsigurnija godina u istoriji Salvadora".
Ovi podaci ukazuju na to da represivne mere, iako kontroverzne, mogu doneti značajne rezultate u smanjenju nasilja.
Kombinacija represivnih i preventivnih mera može ponuditi balans između hitnih reakcija i dugoročnih rešenja. Ključno je pronaći način da se integrišu ove strategije kako bi se osigurala održiva bezbednost i rešavali uzroci nasilja, a ne samo njegove posledice.
Psihološki aspekti
Dok se političke i pravne mere često stavljaju u prvi plan, neophodno je osvrnuti se i na psihološke aspekte problema. Masakri su često posledica duboko ukorenjenih psiholoških i socijalnih problema. Zajednice, škole i porodice igraju ključnu ulogu u prepoznavanju ranih znakova problema kod pojedinaca.
Shodno tome, ponovo se postavlja pitanje da li bi ostavka bilo kog ministra mogla da spreči takvu osobu da ostvari svoje namere.
Edukacija roditelja, nastavnika i zdravstvenih radnika o prepoznavanju simptoma mentalnih bolesti može doprineti ranom intervenisanju. Takođe, dostupnost službi za mentalno zdravlje i uklanjanje stigme vezane za traženje pomoći može značajno uticati na prevenciju ovakvih zločina.
Zajednice mogu igrati ključnu ulogu kroz organizovanje radionica, edukativnih programa i inicijativa koje promovišu nenasilno rešavanje konflikata. Takođe, razvoj lokalnih mreža podrške može pomoći u identifikaciji i pružanju pomoći ugroženim pojedincima.
Šta je rešenje?
Ključno je razumeti da sprečavanje masakra zahteva multidisciplinarni pristup. To uključuje:
- Edukaciju i prevenciju - Razvijanje programa za mentalno zdravlje i pružanje podrške ugroženim pojedincima.
- Unapređenje bezbednosnih standarda - Kontrola pristupa oružju i stroža regulacija medijskih sadržaja.
- Jačanje institucija - Povećanje kapaciteta policije, škola i centara za socijalni rad za prepoznavanje i reagovanje na rizična ponašanja.
- Podrška zajednici - Uključivanje lokalnih zajednica u prevenciju nasilja kroz edukativne programe i radionice.
Dakle, simbolički činovi poput podnošenja ostavki ne znače ništa. Potrebne su konkretne i dugoročne mere koje će se baviti uzrocima nasilja i stvarati uslove za bezbednije društvo. Samo kroz integrisani pristup, uz doslednu primenu mera i saradnju svih aktera, moguće je smanjiti rizik od sličnih tragedija u budućnosti.