Милица је летњи распут провела у КИНИ јер је победила на једном такмичењу: По ова два човека Кинези знају за Србију
Кинези су изузетно дружељубиви и све их занима о далеким државама, каква је за њих и Србија
Неко је распуст провео код бабе и деде на селу, неко код тетке и тече у Кикинди, а Милица Младеновић га је провела у Кини.
Ово се у Србији НИКАДА НИЈЕ ДЕСИЛО: Има везе са ТРОПСКИМ ЛЕТОМ, а ево шта то ЗНАЧИ
Будућа ученица другог разреда смедеревске Гимназије Милица Младеновић летњи распуст провела је у Кини. Она тамо нема никог од родбине, није до сада имала ни другара ни пријатеља, већ ју је тамо одвело знање кинеског језика.
Да проведе четрдесет незаборавних дана у овој далекој земљи, Милица је заслужила јер је била међу победницима такмичења у познавању кинеског језика и културе "Знањем до Кине" Института "Конфучије", који има 938 испостава у 108 земаља.
За неког ко учи кинески језик мање од годину дана, јер у смедеревској Гимназији су учионицу кинеског отворили прошлог децембра, ово је изузетан успех. Ипак, није баш тако, Милица нам открива тајну - сама је пре неколико година, уз помоћ интернета, телевизије и филмова, почела да савладава кинески.
- Гледала сам на телевизији серију "Ветар и облак" и мало помало научила речи песме која је ишла као одјавна шпица. Тако је почело - прича Милица.
Од кинеске серије до одласка у Пекинг, где је с ученицима из још 33 земље била део летњег кампа, за само две и по године учења овог за нас лаике тешког језика...
- Није тежак, сада сам у Кини савладала трећи ниво знања, како то они мере. Занимљиво је било у Пекингу, јер тамо имају акценат "ар", додају то малтене на крају сваке речи - упућује нас Милица у детаље мандаринског кинеског, који се користи као службени и говори у највећем делу ове огромне земље.
Кинези су изузетно дружељубиви, прича Милица, а и љубопитљиви, све их занима да сазнају о далеким и егзотичном државама, каква је за њих и Србија.
- Било је и смешних ситуација. Када смо шетале, прилази нам један старији господин, чувши њему непознат језик, пита нас одакле смо. Ми кажемо да смо из Србије и он ту, смешкајући се, почне да млати руком са стиснутом песницом. Испоставило се да имитира покрете у тенису, да то треба да буде Ђоковић - смеје се Милица.
Игра асоцијација се ту не завршава, прилази један још старији, који сад, чувши "Ђоковић", "Београд", каже "Тито, Југославија", Очигледно, ове наше крајеве памти из неких других времена. Ни млади Кинези се, по Миличним речима, много не разликују. Стекла је пријатељства која сад одржава преко интернета, онако како је и почела да учи њихов језик. Мада је ученица природно-математичког смера у гимназији, планира да студира кинески, и то у Пекингу.
С краја на крај Пекинга за пола сата
Вредни домаћини омогућили су младим гостима да упознају многе знаменитости, од одласка на Кинески зид до обиласка чувеног Олимпијског стадиона "Птичје гнездо".
- Пекинг је огроман, али се захваљујући брзим линијама метроа с краја на крај града стиже за пола сата - објашњава Милица како су се превозили и сваки пут изнова запањили када би видели на мапи одакле су кренули и где су дошли за тако кратко време.
За младу Српкињу нешто кинеско
Мада је у кампу, због интернационалног састава, и јеловник био прилагођен, Милица је углавном бирала кинеске јела. Жели, каже, да се навикне јер има намеру да ту проведе студентске дане, а и допада јој се кинеска кухиња.
