КУКАВИЧЛУК МУ ЈЕ СРЕДЊЕ ИМЕ: Милош Француз претио насиљем, а заборавља како полиција због тога туче у његовој родној груди (ВИДЕО)

Након пораза на изборима у децембру, опозиција у Србији је интензивно тражила нове изборе у Београду, правдајући свој неуспех пред бирачима оптужбама за "изборне нерегуларности". Њихова агенда је укључивала протесте, демонстрације на улицама, ометање грађана, оштећење зграде Скупштине града, те коришћење лажних студената за стварање нереда у граду. Блокирали су и затварали улице, организовали различите перформансе како би убедили јавност да нису изгубили на изборима већ да су жртве наводне крађе. 

Иако је власт удовољила захтевима опозиције и заказала нове изборе у Београду за 2. јун ове године, лидери Странке слободе и правде (SSP), Драган Ђилас, и Нове Демократске странке Србије (Нови ДСС), Милош Јовановић, договорили су се да "права опозиција" неће учествовати на тим изборима, показујући још једном своју лицемерност. Међутим, шта и очекивати од људи који мало па мало отворено прете нередима на улици?! 

Да је ово све план опозиције како би себе представили као жртве пред грађанима и институцијама Европске уније, наслустило се и пре него што су избори одржани. Наиме, председник Новог ДСС-а Милош Јовановић, поознатији као Француз, још у новембру је отворено претио чиме је стигао, па чак и насиљем.

- Ако се деси да неко од њих прелети из овог или оног разлога, да ли зато што је поткупљен или из неког другог разлога, ја ћу то сматрати као изборну крађу јер ће то бити прекрајање изборне воље грађана и у том случају ћу ја позвати грађане да бране своју изборну вољу! -  рекао је француски држављанин Милош Јовановић.

Нема сумње да би у већини држава чланица Европске уније, оваква изјава била протумачена као позив на угрожавање општег јавног реда и мира па чак и као позив на рушење уставног поретка.

Јовановић би требало да зна да се у Шведској примера ради, Грета Тунберг хапси због непријављених мирних протеста, а у Француској, чији је он држављанин, овакви скупови прекидају и гуше у крви.

Упркос томе, Србија наставља да држи лекцију из демократије, испуњавајући све захтеве опозиције, чак и онда кад и сами не знају шта хоће. Представници опозиције слободни су да без проблема одржавају протесте чак и онда када исти нису одобрени, а наилазе на толеранцију домаћих органа и онда када својим потезима на најгрубљи начин крше закон и пружају отворени отпор намери државних органа да обављају своје редовне послове.

Овај француски држављанин који претендује да у Србији обавља највише државне функције, требало би да зна да је еко активисткиња у Штокхолму, ухапшена због блокирања обичног пута док његове су он и његове колеге из опозиције у неколико наврата блокирали међународне саобраћајнице.

Оваквим поступцима не само да се цела држава уводи у један незавидан положај будући да је Мост Газела је део међународног аутопута Е-75, већ се на најбеспризорнији начин крши још једна кључна демократска тековина а то је слобода кретања, посебно у случају међународне саобраћајнице.

Поставља се питање шта би се догодило да се у једној Франуској, најуређенијој земљи са највишим степеном демократије, блокира део кључног ауто-пута?! Ако неко није сигуран, није на одмет да погледа видео испод:

Ако правосуђе земаља ЕУ реагује промптно и ефикасно у ситуацијама када уопште није дошло до неког значајнијег нарушавања јавног реда и мира попут протеста који су одржани без одобрења надлежног органа - сигурно је да се лидери опозиције не би провели нимало добро у било којој земљи Европске уније.

Да живе, рецимо, у Паризу, Милош, Мариника, Ђилас и остали компањони вероватно би већ одавно били иза решетака.

Насупрот томе, правосуђе и полиција Србије имају изузетно висок ниво разумевања према свим групама и појединцима које исказују своје незадовољство, чак и када грубо крше закон.

Осим што очигледно не поседује манире државе чије држављанство има, Јовановић прећуткује чињеницу да су за време његове власти, протести брутално гушени, воља грађана занемаривана а демократске тековине грубо скрајнуте на страну.

Надаље, самопрокламовани борац за фер и поштене изборе не говори ни колико су за време некадашњег ДОС-а и периода до 2012. године, представници опозиције били заступљени на телевизијама са националном фреквенцијом.

Глас опозиције био је ућуткиван, максимално маргинализован а поједини политички чиниоци су чак и забрањени.

Политичка амнезија толико је снажно изражена да се Јовановић не сећа чак, ни бројних и честих приговора на регуларност председничких, парламентарних, покрајинских и локалних избора који су одржавани за време владавине његове политичке опције.

Можда је управо, посреди подсвесни страх да се њему и његовим пајтосима не деси нешто од оног што се очигледно дешавало током изборних процеса за време владавине такозване демократске власти.

На овом месту можда би најприкладније било цитирати и председника Александра Вучића да се "свако креће у границама сопствене покварености."