МИЛОШЕВИЋ ДАН ПРЕД СМРТ ПОСЛАО ПИСМО ЛАВРОВУ: Бивши председник СРЈ од руског министра тражио само једно
Адвокат Зденко Томановић који је бранио Милошевића, испричао је једном приликом шта се догађало дан пре смрти бившег председника.
Бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић преминуо је у марту 2006. године у притвору Хашког трибунала у Шевенингену, где је био оптужен за ратне злочине почињене у ратовима на простору бивше СФРЈ. Милошевић је умро од инфаркта у притвору Трибунала.
САВЕТ СТРУЧЊАКА: Ево како да смањите холестерол и спречите појаву атеросклерозе и компликација на крвним судовима!
"Е МОЈ МИЛОШЕВИЋУ, ГДЕ СИ ТИ ДОШАО" Откривене строго чуване тајне из Слобине ћелије број 1.121
ДОСАД НЕПОЗНАТА ИНФОРМАЦИЈА О СЛОБОДАНУ МИЛОШЕВИЋУ: Тајни сусрет Легије и председника СРЈ
- Дан пре него што је у ћелији пронађен мртав, Милошевић ме је замолио да дођем нешто раније код њега у затвор. Тражио је да његово, руком написано писмо, однесем у руску амбасаду, са захтевом да се то писмо преда министру Сергеју Лаврову. У том писму се жалио да га у Трибуналу трују и тражио је да га Русија спасе и заштити - испричао је Томановић пре неколико година и додао:
- Ја сам одмах предао то писмо руској амабасади, а пријем тог писма је касније потврдио и сам Лавров. Међутим, дан касније Милошевић је пронађен мртав.
Овај адвокат био је једини Србин који је видео мртвог Милошевића у ћелији.
- Сва врата у затвору су била затворена, све ћелије затворене, није се чула ниједна реч, ниједан звук. Када су коначно откључали његову ћелију, Милошевић је лежао мртав на кревету, прекривен делимично чаршавом, с отвореном књигом и наочарима на столици поред кревета - рекао је тада Томановић.
Поједини београдски медији објавили су наводни садржај писма које је Слободан Милошевић послао Сергеју Лаврову, а у коме се наводи:
- Сматрам да је упорно настојање да ми се ускрати лечење првенствено мотивисано страхом да би пажљивом стручном анализом били откривени активни намерни поступци урушавања мог здравља све ово време, а који се не би могли сакрити од руских стручњака. Из документа који су ми достављени 7. марта види се да су 12. јануара у мојој крви пронашли изузетно јак лек који се користи за лечење лепре и туберкулозе - написао је Милошевић у писму које преносе београдски медији и додаје:
- Иако никакав антибиотик нисам користио свих ових пет година у њиховом затвору, нити сам имао било какву инфективну болест... У сваком случају, они ми убацују лек за лепру, сигурно не могу да ме лече, ни они од којих сам бранио земљу у рату и који имају интерес да ме ућуткају, такође. Ја се, поштована господо, осећам веома лоше. Обраћам вам се у очекивању да ми помогнете у заштити од криминалних активности у институцији која ради под знаком Организације Уједињених нација.
Након његове смрти, градске и државне власти нису дале дозволе које су тражили породица и високи функционери Социјалистичке партије Србије да се Милошевић сахрани у Београду уз државне почасти, па је сахрањен у дворишту породичне куће своје супруге Мирјане Марковић у Пожаревцу.
Тело Слободана Милошевића допремљено је из Хага у Београд 15. марта 2006, а наредног дана ковчег с телом је био изложен у Музеју "25.мај", у оквиру музејског комплекса у београдском насељу Дедиње.
