Министарство животне средине издало саопштење: Ево како грађани могу да пријаве илегалне депоније

Откриће више од 1.000 тона могућег токсичног отпада у Новом Саду, као и недавно, слично "откриће" у Обреновцу, узнемирило је, оправдано, грађане тих места и јавност уопште.

На случај у Новом Саду, где је закупац простора фабрике у стечају "ускладиштио" 1.080 тона опасног отпада, а имао је дозволу из 2012. године за складиштење 32 тоне, надлежни органи су промптно реаговали.

Закупац простора је ухапшен, а Министарство заштите животне средине ће, у сарадњи са покрајинским и градским властима, предузети мере да се тај отпад уклони у најкраћем могућем року. 

Министарство најављује да ће, у циљу откривања и кажњавања несавесног поступања опасним отпадом, објавити контакте на које ће грађани моћи да пријаве случајеве за које сумњају да је реч о неадекватном збрињавању опасног отпада. 

Грађани, међутим, неретко не сумњају, или и сумњају, али не реагују, као што је било у случају отпада у Обреновцу.

Такође, грађани само хемијски и радиоактиван отпад преципирају као опасан по здравље и животну средину, иако су и друге врсте отпада иоасне, попут медицинског, акумулатора, фрижидера, гума...

Према статистици Агенције за заштиту животне средине, у нашој земљи има више од 3. 500 дивљих депонија сметлишта, поред 150 великих градских сметлишта, на којима се одлаже и грађевински отпад, лепкови, фарбе, гуме. . . 

Стручњаци тврде и да један ватромет има више диоксина и опасних гасова него што их емитује неко фабричко постројење.

Кључна је, дакле, држава, а држава је, према речима Директора Центра за циркуларну економију ПКС Синише Митровића, 98 одсто наших прописа у овој области усагласила са регулативом ЕУ. -Произвели смо комплетну регулативу која јасно каже - ако се генерише опасан отпад, он се предаје овлашћеном оператеру. Он је дужан да га прими, изда документ о кретању, да о томе извести Агенцију за заштиту животне средине и да обавести компанију шта је урадио са тим отпадом", казао је раније за Танјуг Митровић, али додао да тај поступак у пракси није увек транспарентан.

Зато ПКС, каже, заговара модел високих банкарских и осигуравајућих гаранција када је у питању оператер који се бави опасним отпадом, јер, у том случају, он преузима одговорност, па, ако оде у стечај или ликвидира своју компанију, држава може те гаранције да искористи и реши проблем отпада.

 Ово је нешто најгоре што се може видети: Откривена још једна дивља депонија у Обреновцу

Митровић кључним сматра оснивања центра за "физичко-хемијски третман" опасног отпада, попут оног у Новом Саду и Обреновцу, тим пре што од 2020, дакле за само две године, неће бити могућ његов "извоз", у земље у којима се он адекватно третира.

Према неким проценама, више од 200 регистрованих постројења у нашој земљи годишње генерише, према проценама, око 80.000 тона опасног отпада, који се "извози" у земље ЕУ, које имају одговарајуће центре за "физичко-хемијски третман" тог отпада.

Мађарска, на пример, већ има више од 46 погона који се баве третманом опасног отпада, Румунија такође, Словенија... 

Горан Триван преузео дужност у министарству животне средине

Митровић указује да грађане и јавност узбуни "откиће" опасног отпада у градским и сеоским насељима, али не пријављују гомиле неидентификованих буради, а углавном лоше реагују када неко постројење за решавање таквих проблема, попут центра за збрињавање опасног отпада, треба да се изгради у близини места у којем живе. 

- Ако бисмо ми хтели као држава у овом тренутку да урадимо такво постројење на територији неке од општина, онда би грађани као ''живе мете'' лежали по асфалту, протестовали, зато што се неко одлучио да подигне некакво постројење, а овамо закопавање опасног отпада гледају ''под неком чудном диоптријом - рекао је Митровић.