Младићево писмо из Хага најбољем пријатељу: Сећаш се кад си ми рекао ШЕФЕ, НЕ РАДИ ТИ ВАГА? Сад ме ПОСЛУШАЈ

Обојица су имали личне трагедије. Исте, 1994 године. Ћерка генерала Ратка Младића нађена је мртва у стану, а супруга и трогодишњи син шефа његовог обезбеђења Бранислава Пухала удављени у чукаричком каналу. Извршиоци су и даље Н.Н. лица. А да их је губитак најмилијих још више везао говори и писмо које је Младић из Хага послао Пухалу и у њему открио да га је годину дана након завршетка рата у Босни неко отровао.

Интегралну верзију Младићевог писма преносимо у целости:

- Поштовани пријатељи, Сузана и Пуки, и лепа Анушка,

Имам потребу да вас топло поздравим и да вам пожелим одлично здравље, пуну слободу, пуно љубави и пуно успеха у раду, а Ани све петице у школи и да игра у КУД као њена мама! Ти си ми, Сузана, заробила Пукија, верујем да те лепо пази и мази и да га ти добро држиш на узди. Пуки, као и сви Јелашчани, воли кафану, воли капљицу, а ти га спутавај јер је он слаткоран и верујем да је сада на ваги позамашан.

Он је једном приликом стао на вагу у мојој кући и вели: “Шефе, не ваља ти вага”. Ја погледах, а она моја вага, која мери 100 килограма, обрнула се и показује 20 кг (100 20), а сада је Пуки сигурно догурао до 150 кг. Пробуши му, Сузо, кашику, имаће проблема са тежином и страдаће кревет или фотеља!

Е, сада да вам опишем један од наших ратних дана! Били смо у команди Гардијске бригаде у Калиновику, Горњи “Логор”, па се одлучих да одем преко села Јелшца у Каћуну, ка Подима, Јаблан врелу и Орловачком језеру! Идемо “пухом”, прођосмо кроз село Јелашац, прије подне једна жена стриже овце на ледини испод пута око 60-70 метара од нас. Пуки препозна да је то његова мајка Иконија, коју ја нисам знао! Рекох му: “Пуки, иди поздрави се с мајком!” Он рече: “Ма моремо то када се вратимо, отићи ћемо мојој кући”. Тако и урадисмо, а Пуки поче да прича о својима, да му је мајка Иконија рођена 1945. и да је његов отац Ђуро старији од ње 17 година. И додаде: “Шефе, моја мајка Иконија је племенито створење и када би Ђуро рекао да је прода, она не би ни А рекла”. Сви се насмијасмо. Идемо ка Јаблан врелу, чу се пуцањ из шуме недалеко од нас. Упутисмо се ка шуми и у трагу траве дођосмо на мали пропланак, ту је мањи камион “фијат” и три војника из Гардијске бригаде који су криволовци и убили су великог вука! Мало сам их изгрдио јер немамо горива а они иду у криволов. Имао сам разумевања за њихов криволов, јер је тај простор од Фоче и Јелека па до Улога био без становништва и могли су се ИГ туда провлачити. Нисам их казнио за криволов, али ми је било жао убијеног вука капиталца!

ПРЕСРЕТНУТИ РАЗГОВОРИ МИЛОШЕВИЋА СА МЛАДИЋЕМ ИЗ 1996. ГОДИНЕ: Ратко, не дам те Хагу!

Одосмо на Јаблан врело, умисмо се и написмо се оне предивне воде.

Пуки ми прича да су у миру муслимани на Подима “ровили” салеп – е то је не знам каква биљка. Одосмо слабим путем ка језеру. На планини у даљини група дивокоза, подалеко су, нишаним, окинем, промаших и оне побегоше! У језеру има доста рибе, нико је не лови, нема риболоваца. Е како је тај предео диван за сеоски туризам, за шетње и за спортска такмичења и љети и зими, само наша општина не уме то да искористи. А има дивних стаза и према Гвозну, Вилин колу и Лукавцу, Лелији, Кладову Пољу, Обљи и Улогу ка Моринама, Црвњу, Руднику, Великом Глошцу, Јакомишљу и тако даље. Они и не размишљају о сеоском туризму и о иновацијама у нашим селима, која имају струју, здраву храну, чист ваздух… а могли би у сваком селу имати ергелу коња за туристе и да се обилазе предели и људи. Зашто се не би организовале туре коњима до Улога, да се пеца риба на Неретви и дуж њених обала да има хидрорашаља и ето угођаја и укусне сеоске хране (кајмака, сира, киселог млека, хлеба испод сача, пите, печеног меса испод сача, цицваре, рибље чорбе па и рибе на роштиљу)! Ми те наше лепоте или не видимо или не умемо да их презентујемо и свету покажемо! Зашто? Неретва тече, око ње нема ни рибњака, ни пчелињака, ни ловишта, нити хранилишта за фазане, јаребице, дивље патке, гуске…

Број 15357 на дну 2090. странице: Шта пише у фусноти пресуде Младићу која је разбеснела Хрвате?

Чиме се баве општинске главешине? Да ли имају иједну ловачку пушку за дивљач било где? Немају, а зашто? А риболова има и биће, а племените дивљачи (јелен, срна, тетреб итд.) нигде нема?

Мој Пуки, сетих се 15. 6. 1996. године, тога дана смо по плану рада у ГШ ВРС имали марш за старешине на 20 км. Ишли смо преко села Кривача, села Поджебља, села Пуртићи – Жепа, где смо сви ручали, по Јешовом јеловнику. Био је обилан ручак, цео дан сам био активан, доста сам говорио (објашњавао) па сам се и уморио, и увече дођосмо “пуховима”, ти ме упита да ли могу отићи да ноћим код Сузе, што и одобрих, а и Рајко затражи да иде до породице, што исто одобрих, и после легох на спавање и у 24.00, 15. 6. 1996. године ме стрефи удар, једва устадох до умиваоника, гледам се у огледалу, сав сам блед, не могу да проговорим, одлазим у Рајкову канцеларију, а на његовом кревету лежи у оделу и чизмама његов курир Дача из Мркоњић Града, успавао се, једва га пробудих! О томе и каснијем периоду ћу писати у доцније време!

Али ти се сети:

– Откуда у мојој спаваћој соби онај мртав миш, када ја нисам никада у соби имао никакве хране?

– Када је Рајко добио мишју грозницу?

– На ВМА, у ходнику ми приђе медицинска сестра, која је вршила циклонизацију (подземно склониште – Бољар) и она тада мени рече: “Господине генерале, имам нешто веома важно да вам кажем, и она тражи да се ти удаљиш”, и ја јој рекох: “Немам времена, ајде ти код пуковника Караклајића и капетана Ћевапа па њима реци шта је важно и поверљиво – они су у органу безбедности!” Шта им је рекла – не знам, али њу смо срели касније на Ади Циганлији како излази из шипражја са секретаром др Пера Јањића, а имена секретара се не сећам!

Овако је изгледао њихов сусрет! Након суђења Караџић је рекао Младићу: "Срећне ти ране, јуначе"

Све, Пуки, ово ти написах, у тебе сам имао неограничено поверење и желим вам све најлепше и пуно успеха!

Ти, Пуки, “једи мало, скидај сало, и мери што ти је остало”.

Ваш пријатељ и саборац,

Ратко Младић.