Лука мучки убијен због борбе за Србе: Ево ко је био први конзул на КиМ о коме је Вучић данас причао

Први конзул Краљевине Србије у Приштини Лука К. Маринковић мучки је убијен испред зграде конзулата 19. јуна 1890. године и то после само пет месеци службе!

Маринковића је на почетку данашње конференције за новинаре о косовском питању поменуо председник Александар Вучић.

Косово се тада још налазило под турском влашћу. Маринковић, кога је у ретким тренуцима одсуства мењао наш познати писац Бранислав Нушић, послао је свој први извештај 29. јануара, а последњи 4. марта 1890. године. Из његових сачуваних извештаја знамо да се борио за статус српских школа и српских учитеља у тадашњем косовском вилајету.

Овако "понизни Лука К. Маринковић", како се потписивао у службеним препискама, о ситуацију у косовском вилајету извештава ђенерала Саву Грујића, председника српске владе и министра иностраних дела:

- Бугарска пропаганда моћним капиталом поткупљује турско чиновништво у Скопљу, које без добијених наредаба из Цариграда, својевољно измишља на који ће начин спречавати српске учитеље, а српске школе затварати... Сваки српски учитељ мораће, ма како добро испит да положи, пасти, јер се тако оће, јер Бугари, за ово добро, добрим сумама награђују. Ако их који учитељ са 5 лира златни награди, моћи ће испит положити...... Скромног сам мишљења, да се, на основу ових приложених података... може овом злу стати на пут ако наш госп. посланик у Цариграду с једне стране навали код Патријаршије да она на Порти поради да се... ни у ком вилајету несме мешати у права, која су јој од старина за цркве и школе дата.

Шест дана по убиству Маринковића на његово место је дошао Тодор Станковић и наставио да извештава Министарство иностраних дела о стању у Приштини и на Космету. Турске власти су најпре лагале да је Маринковић убијен из освете, а затим су нашле убицу који је прво осуђен на смрт, али му је касније казна преиначена на само 15 година затвора.

На захтев српских власти султан је одредио материјалну надокнаду породици Маринковића. Ипак, поред сталне опасности, конзулат у Приштини није затваран све до почетка Балканских ратова (1912).

Забележене су и речи српског књижевника и дипломате Милана Ракића да је дејство конзула по Старој Србији представљало херојско доба српске дипломатије. Никола Поповић из Грачанице оставио је овакво сећање на прве конзуле у Приштини:

- Они беху такви да се није могло одвојити ко од њих беше већи патриота. Народ су волели срцем и душом. Саветовали нас, подучавали, и пред влашћу смело штитили. У моралном погледу пак служили су за пример и углед. Народ их је обожавао и своје очи упирао у њих као у јарко сунце. То је нас потлачено робље крепило и одржавало. Преко њих смо стварали идеал према Мајци Србији.