НАЦИЈА МОРА БИТИ ЗДРАВА! Превенција је будућност здравственог система
У пуној сали Народне скупштине републике Србије одржана је конференција “Медицал & Пхарма Цонференце: Нација мора бити здрава”, коју је подржала компанија АстраЗенеца. Конференција је окупила велики број познавалаца медицинске и фармаколошке индустрије и привукла велику пажњу заинтересоване јавности.
Данас је свим државама света у фокусу здравствени систем, како га ојачати и како грађанима обезбедити последње лекове и третмане потребне за дуг и здрав живот. И у Србији је ова тема година већ у фокусу, а посебно од почетка пандемија ковида19. Баш зато смо и највеће стручњаке из области медицине и фармакологије окупили на једном месту како бисмо добили информације шта све даље треба учинити да наша нација буде здрава.
Конференцију су отворили прим. доц. др Дарко Лакетић, председник Одбора за здравље и породицу Народне скупштине Србије, др Мирсад Ђерлек, државни секретар у министарству здравља и Њ. Е. Хами Aksoy, амбасадор Републике Турске у Београду.
"НАШЕ ЗЕМЉЕ ЋЕ УВЕК БИТИ ИСКРЕНИ ПРИЈАТЕЉИ!" Вучић са представницима кинеских компанија (ФОТО)
"КРАТАК ПРЕДАХ ПРЕД ВАЖАН САСТАНАК": Вучић објавио слику са министрима (ФОТО)
"РВ И ПВО СИГУРАН ЧУВАР НЕБА НАД СРБИЈОМ" Министар Вучевић обишао Команду Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране
Прим. доц. др Дарко Лакетић, председник Одбора за здравље и породицу Народне скупштине Србије је истакао да му је јако драго када се о здравственим темама разговара у овом дому јер онда о тим темама разговарамо не само као народни посланици већ као људи.
- Правовремена реформа здравственог система и здравствених политика је нешто што морамо урадити и ова конференција и многи други скупови су начин да активно тражимо решење за сва горућа питања. Да тражимо решења и за потенцијалне нове проблеме које могу погодити здравствени систем у будућности - навео је др Лакетић.
Др Мирсад Ђерлек државни секретар у Министарству здравља је званично отворио конференцију речима да министарству здравља је увек корисно да чује закључке оваквих догађаја јер им то помаже приликом одређивања будућих планова и креирања здравствених политика. Према његовим речима, корона је променила здравство и сада треба кренути у реформу примарне здравствене заштите и утицати на свест људи да више воде рачуна о свом здрављу и одазивају се акцијама "скрининг прегледа".
- Србија има снагу да буде међу првих шест земаља у Европи када је у питању здравствени систем - рекао је Ђерлек.
Њ. Е. Хами Aksoy, амбасадор Републике Турске у Београду навео је да здравство је још једна област у којој блиско сарађујемо са Србијом.
Ацıбадем Бел Медиц, прва приватна болница, једна је од најзначајнијих турских инвестиција у Србији. Планирају да у блиској будућности прошири своје улагање у Србији отварањем потпуно нове болнице са најсавременијом опремом.
- Као резултат трансформације у здравству, медицински туризам се током година у великој мери развијао. Остварили смо замах пре пандемије јер је у прва три квартала 2022. број људи који су преферирали Турску за лечење достигао више од 870 хиљада - навео је Aksoy.
У првом панелу "Фармација 4.0: Нови лекови, стари изазови" говорили су др Драгана Вујичић, помоћник министра, Сектор за лекове и медицинска средства, психоактивне контролисане супстанце и прекурсоре, Министарство здравља, Весна Вуковић Којовић, заменик директора Сектора за лекове и фармакоекономију РФЗО, др Даворин Радосављевић, руководилац Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије и Дејан Лаковски, директор Балкан Кластера компаније Астра Зенеца.
Др Вујичић је истакла да је превенција кључна за јачање здравственог система. Улагање у превенцију се вишеструко исплатило, додала је Вуковић Којовић.
У онкологији не може ни да се објасни значај раног откривања, објаснио је др Радосављевић.
На питање где види будућност медицине и фармакологије Лаковски је одговорио да је дигитализација данас присутна с тим да ће се тек видети њен значај у здравственом систему.
- Један од главних фокуса ће остати развој дигиталног здравства у корист пацијената. На пример, развој сензора који би се пласирали у близини срца, те на време сигнализирали да се нешто асимптоматски дешава, пре него што штета постане неповратна. Анализа података омогућава развијање алгоритама којима би се предвидело појављивање одређене групе пацијената код лекара, што би омогућило још бољу проактивну бригу за пацијенте. Све ово нам омогућава развој вештачке интелигенције и развој науке у медицини и биотехнологији - навео је Лаковски.
У другом панелу "Здравствени систем након пандемије" учествовали су др Снежана Пантић Аксентијевић, руководилац Групе за јавно здравље, Министарство здравља, ass. др Кристина Давидовић, специјалиста радиологије, РЕА медика, др Гордана Пантелић, офталмолог, оснивачица и власница групације Егзакта медика, прим. др Веселин Бојат, хирург-ортопед, директор Дома здравља Нови Сад и проф. др Ана Банко, субспецијалиста вирусологије, Институт за микробиологију и имунологију.
Панелисти су се усагласили да је имунизација становништва било оних који су примили вакцину или прележали ковид19 ипак имала позитивне ефекте поготово што ми данас седимо сви заједно и то без маски на нашим лицима.
Без обзира да ли смо у времену пандемије или не, ми морамо да размишљамо о јавном здрављу нације, навела је Пантић Аксентијевић.
Здрав радник у здравом окружења је циљ свих нас у здравственом систему ка коме морамо заједнички да тежимо и радимо, истаклаје др Пантелић.
Ефекти пандемије ковид-19 поништили су године развојног напретка, укључујући напредак у остваривању права детета. Рат у Европи ствара кризу трошкова живота и хуманитарну кризу за многе од најсиромашнијих људи на свету. Уз климатске промене, времена у којима живимо су изузетно изазовна за децу и за породице.
Како да очувамо здравље деце и породица, сазнали смо у трећем и последњем панелу "Здравље деце и породице у центру пажње"где су говорили: др Снежана Пантић Аксентијевић, руководилац Групе за јавно здравље, Министарство здравља, др Драгослав Поповић, међународни консултант за вакцине и имунизацију, председник Удружења за јавно здравље Србије, др Љиљана Станковић, национална координаторка за програм подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета, др Јелена Зајегановиц Јаковљевић, руководитељка програма за здравље и рани развој деце, УНИЦЕФ у Србији и клин. асист. др. Марија Митковић Вончина, психијатар, Институт за ментално здравље.
Србија не располаже прецизним подацима о броју деце до 6 година старости која имају сметње у развоју, али на основу број новорођене деце годишње и на основу међународних трендова, може се очекивати да годишње у Србији око 12.000 нове деце и њихових породица буде укључено у услуге раних интервенција. То значи да сваке године, услуге подршке у виду раних интервенција потребне су за 60.000 деце.
Значај конференција овог типа је немерљив јер јавност мора бити информисана о здравственим политикама које су у фокусу државе као и о иновитетима које развој медицине и фармакологије доноси на наше просторе.
Конференцију су подржале компаније: Астра Зенека, Егзакта Медика и Уницеф Србија.
