НОВА СТРАТЕГИЈА ЕУ ПОВОЉНА ЗА СРБИЈУ? Геостратешке архитекте из Брисела плаши руско-кинески утицај!
Да ли би убрзањем евроинтеграција наше земље Брисел имао геостратешку инвестицију?
Идеја да се што пре отвори могућност да Србија постане чланица Европске уније, због све већег утицаја Русије на њу, коју је изнео бивши високи представник за спољну и безбедносну политику ЕУ Хавијер Солана, могла би озбиљно да се размотра унутар Уније.
ВЕЛИКЕ ПРОМЕНЕ! ЕВРОПСКА СИЛА ИЗЛАЗИ ИЗ ЕУ: Желимо да изађемо из овог кавеза
АМЕРИЧКА ВАКЦИНА НА ПРАГУ ОД ДОБИЈАЊА ДОЗВОЛЕ ЕУ: Испитана је на више од 43 000 пацијената
Председник Републике Србије Александар Вучић биће гост емисије "Четвртком у 9" на телевизији РТС
До сада се ЕУ са јачањем руског утицаја у нашој земљи обрачунавала тако што је спочитавала Београду да не усклађује своју спољну политику са Бриселом, док Солана решење за ово питање види у активнијем приступу саме ЕУ.
На дебати поводом обележавања десете годишњице Европске службе спољних послова, на којој су говорили актуелни и бивши шеф европске дипломатије, Ђозеп Борељ и Федерика Могерини, њихов некадашњи колега Хавијер Солана рекао је и да "Косово данас има многе проблеме, али да Србију морамо увести брзо у ЕУ".
- Русија би врло волела да Србија буде у њеној орбити. Морамо зато брзо поступати са Србијом и понудити јој могућност уласка у ЕУ, то је основна ствар - навео је он.
Сарадник Института за европске студије Слободан Зечевић каже да је Соланин став и даље маргиналан унутар ЕУ, али да почиње да добија на снази.
- Апсолутно је јасно да Русија на Балкану остварује политички и економски, а Кина економски утицај, што је за ЕУ неповољно, пошто се то третира као улазак на њену територију – указао је он.
Зечевић подсећа да се ЕУ, када је примала Румунију и Бугарску, водила геостратешким моментом, иако се процењивало да оне нису биле сасвим спремне за чланство.
- Сада се то геополитичко питање поставља и за Балкан и Србију као највећу земљу на овом простору. Мислим да Макронов план из 2017. године, по коме треба сачекати са новим чланствима, одлази у други план - каже Зечевић.
Сарадња са САД
Континуирано партнерство Европске уније и САД и блиска координација на Западном Балкану је од суштинске важности, посебно у дијалогу између Београда и Приштине коме посредује ЕУ - наводи се у агенди "ЕУ - САД агенди за глобалну промену" коју је јуче усвојила Европска комисија.
Како се истиче у документу, ЕУ је дала Западном Балкану перспективу чланства, а Брисел и Вашингтон морају да раде заједно како би подржали помирење, побољшали управљање и покренули кључне реформе у региону.
Што се тиче Соланине опаске око Косова, Зечевић саговорник каже да је косовски проблем толико комплексан и да не може брзо да се реши, због чега сматра да ЕУ треба да прими део наше територије који ми контролишемо, а да се проблем решава касније:
- ЕУ би свакако највише одговарало да Србија призна Косово, и њихова је процена да могу да притисну Београд по том питању, али Србија то не може да уради. На крају крајева, чак и ако бисмо признали Косово, оно би постало део Албаније.
Неопходан споразум
Србију апсолутно треба што пре примити у ЕУ, а онда и остале земље Западног Балкана. А, што се тиче "Косова", оно као прво, није држава, друго - не признаје га пет чланица ЕУ и да би напредовало у евроинтеграцијама, Приштина мора да постигне споразум са Србијом - указује Грубјешићева.
О руском утицају који "жуља" Брисел, Сузана Грубјешић, из Центра за спољну политику, каже да ако ЕУ жели да га елиминише, да би најбољи начин био да нас одмах приме у ЕУ:
- Чисто сумњам да ће то тако бити, па ипак, добро је да постоји свест у ЕУ да на Западном Баакну има и других актера осим њих. Сваки пут када се ЕУ повуче одавде, у овај простор крочи неко други - Русија, Кина, Турска...Тактика Оливер Вархељи и Ђозеп Борељ, Фото АП
Ако нова Европска комисија жели да буде геополитичка, као што је најавила, она мора да редефинише своје присуство на Западном Балкану.
