Нови документ Европске комисије је ДИПЛОМАТСКА ПОБЕДА СРБИЈЕ: Тзв. Косово изван Стратегије, Србија БЕЗ ОРОЧАВАЊА
За сваки следећи корак Тзв. Косова ка ЕУ биће неопходан консензус свих земаља чланица о статусу тзв. Косова као независне државе
У предлогу нове Стратегије проширења на Западни Балкан, која ће данас бити усвојена у Стразбуру, не помиње се 2019. година као временски оквир за успостављање свеобухватне нормализације односа Србије и самопроглашеног Косова.
Прочитајте и:
- Све већи притисак на Приштину из Уједињених нација: Гутереш у среду представља извештај о Косову и Метохији
- УН упутиле ОШТРУ критику Приштини: Односи са Београдом назадовали после убиства Ивановића, ХИТНО открити починиоце
- Мадрид остаје при свом ставу: Шпанци ударају рампу за тзв. Косово 23. фебруара?!
Према незваничним информацијама, уместо тога се подвлачи да би две стране требало што пре да закључе свеобухватни, правно обавезујући споразум о нормализацији односа, што значи да је Европска комисија одустала од временског "орочавања", односно ограничавања те обавезе.
Поред ове, друга "новина" у односу на првобитни текст Стратегије, односно нацрт тог документа, је однос према тзв. Косову.
Према информацијама које су дипломатски извори пренели у Бриселу, финални текст Стратегије о проширењу предвиђа да тзв. Косово може да напредује на свом европском путу "кроз имплементацију Споразума о стабилизацији и придруживању" и то када "то дозволе објективне околности".
Оваква промена речника, тачније приступа Европске комисије, у дипломатским круговима у Бриселу се оцењује као спуштање амбиција које су рање постојале о "напретку Косова на ЕУ путу".
У питању је чињеница, на коју се позивала и Шпанија, да је Косово ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и асоцијацији заправо дошло до краја свог тренутно могућег евроинтеграционог пута.
За сваки следећи корак Тзв. Косова ка ЕУ биће неопходан консензус свих земаља чланица о статусу тзв. Косова као независне државе.
Таквог консензуса нема и питање је да ли ће и када бити постигнут.
Мимо овога, у складу са ранијим проценама и очекивањима, Србија добија конкретан временски оквир за улазак у ЕУ - до 2025. године.
Иако у Европској комисији наглашавају да се стратегија односи на цео регион Западног Балкна, очекује се да само Србија и Црна Гора, које се преципирају као лидери процеса евроинтеграција, добију јасан рок могућег уласка у ЕУ:
- Уз снажну политичку вољу, испуњавње одрживих реформи и трајна решења у споровима са суседима, Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025. године - наводи се у тескту Старегије. Друге земље региона нису добиле конкретне временске рокове, али је Европска комисија изнела своје намере да свака од њих напредује на путу ка ЕУ.
Албанију и Македонију, уколико испуне неопходне услове, на првом месту из области владавине права, односно питања имена у спору Македоније са Грчком, Европска комисија намерава да препоручи за отварање преговора.
Босни и Херцеговини се такође отвара шанса да постане земља кандидат за чланство - уз "трајне напоре и ангажман". У Бриселу овакво "одустајање" Европске комисије од конкретних датума, сем када је у питању временски оквир за приступање Србије и Црне Горе ЕУ, виде као потез који би требало да да довољно подстрека за напредак, али и да не буде ограничавајући фактор или фактор контрапродуктивног пристиска.
ЗЛОЧИНЦИ тзв. ОВК настављају да провоцирају: Иницијатива за укидање специјалног суда НИЈЕ поништена
- Циљ проширења јесте да се земље које желе чланство на квалитативном нивоу трансформишу у чланице које имају одрживу и функционалну демократију и економију и као такве буду у могућности да допринесу Унији. Ако постављање датума иде на штету тог циља, то ће донети више штете него користи, не само политици проширења, већ и земљама у процесу евронтеграција - упозоравају европски аналитичари. Европска комисија би у својој новој стратегији требало да посебну пажњу стави на реформу владавине права у региону, као на "најхитније питање за Западни Балкан".
Независан и ефикасан правосуди систем, борба против корупиције и организованог криминала и јаке демократске инситуције државе кљућ су за улазак земаља Западног Балкана у ЕУ.
Јачање економије, потпомогнуто структурним реформама у тој области, такође се види као неопходно да би земље Западног Балкана "биле потпуно спремне да уђу" и да "допринесу расту ЕУ привреде".
Стратегија би требало да најави и "постепено повећање" предприступних ( ИПА) фондова за Западни Балкан до 2020. године.
Посебан део Стратегије односи се на предлог "повећаног учешћа свих партнера са Западног Балкана на неформалним Саветима ЕУ и другим формацијама Савета које се фоксирају на области од заједничког интереса", као што су спољна политика, безбедност, одбрана, миграције и транспорт.
- После Самита Западног Балкана у мају у Софији, даљи састанци са лидерима са Западног Балкана би требало да буду предвиђени у контексту одговарајућих састанака Европског Савета - наводи се у нацрту Стратегије. Нова Стратегија би требало да још једном фокус стави на помирење и доброуседске односе у региону.
Још једном ће се нагласити да се сви билатерални спорови морају решити пре уласка у ЕУ. Поред закључивања свеобухватног и правно обавезујућег споразума између Србије и Косова, Европска комисија захтева да се гранични спорови реше међународном арбитражом.