ОВО ЋЕ ПРОМЕНИТИ ИСТОРИЈУ РАТА У ЈУГОСЛАВИЈИ! Објављени разговори Хелмута Кола и Кучана: ЕВО ко је разбио заједничку ДРЖАВУ

Велики део архивске грађе, која се тиче важних политичких догађаја у Европи и свету отвара се након 30 година. Сходно томе, бројне архиве су почеле да објављују своје документе о почетку 90-их година када је у бившој Југославији буктио крвав грађански рат. Открића из докумената бацају ново светло на тај крвави сукоб и на питање кривице за исти.

Ових дана је Вилсонов дигитални центар из Вашингтона објавио више стотина докумената који су потекли из канцеларије Хелмута Кола, канцелара Западне Немачке, потом и уједињене Немачке (1982-1998). Они откривају закулисне радње сепаратистичких лидера Хрватске и Словеније и њиховог очигледног ментора у међународној арени Хелмута Кола. Посебно западају за око Колове алузије и поређења тадашњег стања са 1941. годином, где он сматра да ради међународне јавности не би требало поновити коалицију за подршку Хрватској (Немачка, Италија, Мађарска)

Наведена архивска грађа доступна је ОВДЕ.

Милош Војиновић је урадио једну подробну анализу објављене грађе за портал "РТС Око".

- Презентована документа тичу се великог броја тема, попут краја Хладног рата, уједињења Немачке, краха СССР-а итд. Читалац кога занима распад Југославије моћи ће да види до сада непознати и вредан материјал, али и да се увери како се европска политика раних 1990-их преламала на Балкану. Оно што ми је привукло највише пажње јесте како је прошлост не само обликовала политику – већ и како је утицала на начин на који је та политика презентована. Читајући о Коловим активностима, можемо само да закључимо да је 1991. пре била оживљавање историје него крај историје - наводи он у анализи.

Нарочито су занимљиви разговори немачког канцелара Кола са Миланом Кучаном лидером тада сепаратистичке Словеније. Један њихов разговор објављен у документима Војнивоић наводи у свом тексту:

- Канцелар [Кол] каже да пре свега жели да објасни главни став [немачке] савезне владе. За њега нема потребе да каже где су наше симпатије. То је било евидентно свуда у Немачкој. Ми смо у ситуацији да историја поново сустиже народе Европе – поново су пред нама стари рачуни с почетка века. Ми Немци смо у јединственом положају. Има годину дана да смо уједињени, а то није било лако за наше суседе на истоку и на западу. Сама економска ситуација то чини јасним. За нас је важно да не будемо изоловани у нашем ставу [о независности Словеније и Хрватске]. Председник [Кучан] зна да се недељама говори о старим фронтовима из 1941. године.

Министар спољних послова Геншер додаје да то није био случај само у Београду. Канцелар додаје да је то део његовог унутрашње-политичког проблема. Неки у Немачкој још нису разумели проблеме нове коалиције à ла 1941 - цитира аутор додавши: 

- Делује да је било како је Кол рекао. Историја је диктирала ставове, тј. заиста су дошли на наплату рачуни са почетка века. По завршетку Првог светског рата, велике силе међу победницима подржале су стварање Југославије – великим делом због тога што су у таквој реконфигурацији простора видели брану ширењу немачког утицаја на југоисток Европе у будућности.

Језик државника је обазрив, али Кол овде није могао бити јаснији. Почетком 1990-их, баш како је приметио, историја је сустизала европске народе. Многи су још 1991. године приметили да се Немачка обрачунавала са остацима „Версајског система”, али тек сада кроз објављена документа можемо да видимо Колово размишљање. Оно што стоји у овом документу потврђују и други извештаји.

Јасно је где су немачке симпатије биле. Само дан раније, тј. седмог октобра, Кол је рекао хрватском министру спољних послова Звонимиру Шепаровићу: „Спремни смо да учинимо све што је у људској могућности да помогнемо Хрватској.” Оно што је Кол додао непосредно након овога је још интересантније: „Хрватска мора да разуме, да око питања признавања независности не можемо да оживимо коалицију из 1941. године, тј. Немачку, Италију и Мађарску.”

Оно што је важно нагласити да су ови дани били од суштинске важности. Управо седмог октобра је истицао тромесечни мораторијум на проглашење хрватске и словеначке независности. На Брионима је седмог јула потписана декларација којом је завршен сукоб у Словенији и којом је предвиђено да се суспендују делатности које произилазе из хрватског и словеначког проглашења независности. Брионски споразум је предвиђао стварање временског простора у коме би се преговарало и спречило даље ескалирање кризе. Другим речима, 7. октобра 1991. се завршавао период преговора, а Кол се враћао на 1941. годину - закључује Војиновић.

У остатку текста који можете прочитати ОВДЕ, он говори о томе како је Кол спремао ширу међународну подршку за Хрватску и у то увлачио и италијанског премијера Андреотија.

(Србија Данас/М.Б.)