НОВИ ПЛАН ЗА КОСОВО ПОД ВЕЛОМ МИТСЕРИЈЕ! Његов садржај ТАЈНА, али један откривени детаљ ИНТРИГИРА - да ли ће Запад бити на страни Србије?!
Информација коју је у понедељак увече радосно саопштио шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ, да је нови план за Косово, за разлику од претходних, прихватило свих 27 држава чланица Уније, на први поглед делује као технички детаљ, а заправо се може испоставити као кључна ствар у решавању највећег проблема на Балкану.
Зашто? Зато што та вест може значити само једно: Или тај план не подразумева међусобно признање Београда и Приштине, што би била добра вест за Србију или је по среди нешто потпуно супротно - пет држава ЕУ које до сада нису признавале Приштину, промениле су став и прихватиле косовску државност. Ова друга опција ставила би Београд у мат позицију, избивши му из руку кључни аргумент у борби за Косово.
Шта значи то што је свих 27 држава чланица ЕУ подржало европски предлог за решење косовског питања? Да ли то што је иза тог предлога стало и пет држава ЕУ које званично не признају независност Косова значи да се у том документу не спомиње признање Косова као независне државе или су и те чланице ЕУ "легле на руду" и прихватиле косовску државност? Аналитичари оцењују да је ЕУ изашла у сусрет "црвеним линијама" Београда па се у предлогу не спомиње ни признање косовске независности ни дозвола за улазак Приштине у УН.
Како се ближи субота и долазак четворице представника Квинте Јенса Плетнера, Емануела Бона, Габријела Ескобара и Мирослава Лајчака у Београд на разговор са председником Србије Александром Вучићем тако западни званичници све гласније истичу да иза најновијег, модификованог предлога за решење косовског питања стоји свих чланица ЕУ.
"Предлог има снажну подршку свих 27 чланица ЕУ"
То је у понедељак посебно истакао шеф дипломатије ЕУ Ђузеп Борељ који је нагласио да "недавно ревидирани предлог ЕУ који су подржавале Немачка и Француска сада има снажну подршку свих 27 чланица ЕУ".
Борељ је притом изразио наду да ће се Београд и Приштина посветити деескалацији ситуације и повратку дијалогу.
- Стране се морају вратити дијалогу. То је задатак који је ЕУ добила од Генералне скупштине Уједињених нација, а и ја, као медијатор. Ово је неопходно за обе стране на европским путевима. После летњих инцидената донели смо предлог за двојицу лидера (Вучића и Куртија прим. аут.), ажурирали смо га последњих недеља, после последњег договора који смо постигли о таблицама, за који смо се надали да ћемо избећи тензије. Понудили смо тај предлог и морамо га хитно изнети. Срећан сам што смо за ову иницијативу добили снажну подршку свих министара. Сада је то предлог 27 држава ЕУ - подвукао је Борељ.
"Ко не признаје Косово нек не блокира предлог"
Како је ЕУ постигла јединство у вези са предлогом за решење косовског питања објаснио је амерички специјални изасланик за Западни Балкан Габријел Ескобар. Како је открио, са пет држава ЕУ које нису признале независност Косова постоје стални и чести разговори.
- Косово је независна држава и више није питање статуса, већ признања. Ако и не добијемо признање од свих, бар очекујемо да не буде блокирања - истакао је Ескобар на недавном брифингу о Западном Балкану.
"Предлог - мост ка решењу проблема"
Синхронизовано деловање ЕУ у вези са косовским проблемом најавила је још почетком новембра председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен када се још предлог за решење косовског питања називао француско-немачким.
- Желим да кажем да постоји потпуна подршка француско-немачком предлогу. И ми смо интегрисали тај предлог у дијалог који се води. Стога позивамо обе стране да то искористе, јер тај предлог је мост ка решењу проблема који може да се реши - истакла је тада Урсула фон дер Лајен.
Ако пет држава ЕУ које не признају независност Косова немају ништа против европског предлога за решење косовског питања може ли Србија да прихвати такав документ?
Вишемесечна изградња јединства ЕУ у вези са КиМ
Бивши дипломата Срећко Ђукић истиче да је већ више месеци траје изградња европског јединства у вези са решавање косовског питања.
- Сада је то јединство поготово видљиво уз свесрдну подршку САД-а. Према последњим информацијама, у најновијој верзији европског плана избегнуте су црвене линије Београда у погледу међусобног признања Србије и Косова, али и уласка Косова у УН - оцењује Ђукић.
Како каже, направљен је вешт дипломатски маневар.
- Београду је понуђена примамљивија понуда иако она суштински није много измењена - сматра Ђукић.
Србија нема резервни план?
Саговорник тврди да се пет држава ЕУ које не признају независност Косова нису до сада деструктивно понашале у вези са косовским питањем.
- У досадашњој пракси све што су имале у вези са Косовом те државе су решавале билатерално. Никада нису користили вето нити блокирале процесе ка решавању косовског питања. Тако се и сада понашају и вероватно чекају крајњи исход дијалога Београда и Приштине да би и саме донеле одлуку у вези са косовским питањем. Те државе сигурно неће признати независност Косова пре коначног решења - апострофира Ђукић.
Бивши дипломата сматра да је Србија у веома незахвалној позицији.
- Ми немамо резервни план ни излаз из ове ситуације. Ако одбијемо европски предлог биће то крајње неповољно по нас, с друге стране, ако прихватимо следи нам детаљна анализа шта добијамо са тим - закључује Ђукић.
Зашто би Шпанија тражила од Србије да призна Косово?!
И директор Евроатлантског савеза Србије Драган Шормаз истиче да је према његовим сазнањима ЕУ у најновијем, модификованом предлогу изашла у сусрет "црвеним линијама" Београда.
- У том предлогу од Србије се не тражи да призна независност Косова нити да дозволи улазак Приштине у УН. Зашто би Шпанија или Румунија тражиле од Србије да призна независност Косова када ни оне саме то нису учиниле - пита се Шормаз.
Како каже, без обзира на све треба имати у виду да је то само предлог.
- То значи да је потребно две стране да седну за сто да би се дошло до решења. Ипак, да би до тога дошло неопходна је хитна деескалација ситуације на Косову. Мора да се седне за сто и разговара да ли сада у суботу, недељу или неки други дан битно је да се разговара - наглашава Шормаз за "Блиц".
"Мора да се седне за сто и разговара"
Саговорник објашњава због чега је битно да се разговара.
- То је интерес Србије и наших грађана. Подсетићу да је само у последњој деценији из Србије отишло пола милиона грађана и то ће показати резултати недавног пописа. Због тога мора да се разговара о овом предлогу, а не због НАТО-а, САД, ЕУ, Русије или не знам кога - закључује Шормаз.