ОПЕТ ИЗБЕГАО РОЧИШТЕ: Божо Прелевић поново није дошао на суђење поводом гнусних лажи о Андреју Вучићу (ВИДЕО)
Прелевић и даље опструише поступак
У Трећем основном суду у Београду данас је поново одложено суђење адвокату Божи Прелевићу по приватној тужби брата председника Србије, Андреја Вучића, јер се тужени поново није појавио на рочишту.
ЗВАНИЧНА ДВОДНЕВНА ПОСЕТА ПРЕДСЕДНИЦЕ ИНДИЈЕ: Вучић дочекао Мурму на аеродрому "Никола Тесла" (ВИДЕО)
ВИШЕ НЕМА СУМЊЕ: Ево да ли ће Ивица Дачић бити нови премијер Србије
ВУЧИЋ СЕ ЈЕДИНИ ЗАЛАЖЕ ЗА МИР И СТАБИЛНОСТ РЕГИОНА: "Једнострани потези Приштине опструирају даљи ток разговора"
Подсетимо, Андреј Вучић је 23. фебруара 2021. године поднео тужбу против Прелевића за накнаду нематеријалне штете и повреде части. Један од Вучићевих бранилаца, адвокат Бранибор Јовичић, је казао да је следеће рочиште заказано за 13. новембар.
- Сви јунаци ником поникоше и у црну земљу пропадоше! Нажалост и данашње рочиште је одложено. Тужени Божидар Прелевић константно избегава и опструише овај поступак. Избегава да се појави на суђењу. Храбар је био кад је износио гнусне неистине о Андреју Вучићу, а сада када треба да се појави и одговара пред судом за оно што је изнео, понаша се као најобичнија кукавица. Сакрио се у мишију рупу! Следеће рочиште је заказано за 13. новембар са почетком у 12 часова. Надамо се да ће се тужени тада појавити. Нама преостаје да будемо мирни и стрпљиви. Правда је спора али достижна. Надамо се да ће 13. новембра, поступајући суд саслушати парничне странке и донети правилну и закониту одлуку - рекао је он.
Покушао да дестабилизује српску полицију
Подсетимо, Божо Прелевић је адвокат који је у политику ушао још деведесетих. Био је близак "Отпору", организацији која је била финансирана са Запада у циљу рушења власти Слободана Милошевића. После је учествовао у оснивању Г17 , партије која је српску економију уништила готово до темеља.
После обојене револуције 5. октобра 2000. године, Прелевић који није могао да се похвали завидном адвокатском и судијском каријером, нашао се на месту једног од тројице коминистара унутрашњих послова у прелазној Влади Миломира Минића, а ту функцију је вршио од 24. октобра 2000. до 25. јануара 2001. године.
У следећој Влади Србије на чијем челу је био Зоран Ђинђић, Прелевић је био саветник министра унутрашњих послова. Ни ту се није дуго задржао. Поднео је оставку на функцију 5. октобра 2002. године због "неслагања са врхом полиције". Извори из МУП-а, пак, тврде да је Прелевић покушао да дестабилизује српску полицију на исти начин на који су његове колеге из ДОС-а, по налогу са Запада, уништиле војску.
Увек против интереса Србије
Прелевић је формално отишао са власти, али је све време био близак режиму Демократске странке. Редовно се појављивао у медијима, некада као адвокат, а некада као "новинар". Ипак, постојала је једна константа – увек је жестоко нападао српску државу и њене интересе која год тема даје била у питању.
Тако је својевремено славио хапшење генерала Ратка Младића и његово испоручивање Хагу назвао "великим успехом", некада је бранио омиљену Куртијеву Српкињу Раду Трајковић, а некада је причао ноторне глупости попут оне да изградња ауто-пута Крушевац - Чачак нема смисла!
- Треба да се улаже у оно што доноси већи профит, а не у глупи ауто-пут који иде преко Крушевца за Прељину - рекао је једном Прелевић.
Ретко ко не схвата да је саобраћајна инфраструктура неопходна за развој економије, тако да се незнање не може узети као олакшавајућа околност барем формално образованом Прелевићу. Ради се свакако само о неаргументованом критиковању свега што доноси корист нашој земљи.
Надимак који жели да сакрије
Прелевића иначе из млађих дана, док је још био судија, прати и надимак који упорно жели да сакрије – Божа Раткапна.
Наиме, у претходном животу кога очигледно не жели да се сећа, он је био судија Петог општинског суда на Вождовцу, у чијој непосредној близини се налази и полицијска станица Вождовац. Полицајац је једног дана угледног судију затекао у крађи раткапне са аутомобила.
Није ни знао да је у питању "угледни" судија па га је због крађе раткапне привео у станицу. Када се Прелевић легитимисао, начелник полиције је брже-боље позвао председника суда. Кажу да је понуда гласила да поднесе предлог за своје разрешење или да се против њега покрене кривични поступак.
Више је него јасно коју је опцију тадашњи судија изабрао. Можда је баш због тога код њега рођена мржња према МУП-у, јер ће само неколико година после тога покушати да српску полицију разруши, што му, на сву срећу, није пошло за руком.