Опозиција искоришћава трагедију у Новом Саду: Смрт 14 невиних људи постала политичка платформа за хаос

У данима када би се очекивала тишина, поштовање и солидарност, опозиција, уместо да пружи подршку породицама, опозиција трагедију у Новом Саду користи као полигон за политичку промоцију и ривалство, такмичећи се ко ће да се наметне као лидер бесомучно се међусобно гложећи око водеће позиције.

Такво понашање недвосмислено показује да им више значи јавна промоција и политичка корист, него стварна емпатија према трагично настрадалим суграђанима.

Непосредно након несреће, поједини опозициони лидери су кренули са организацијом протеста и насилних окупљања, при чему су Нови Сад претворили у поприште хулиганског вандализма. Сцене које смо сви видели - демолирање Градске куће, паљење, скрнављење, па чак и бацање фекалија - показале су екстремну неспособност опозиције да се задржи у оквирима цивилизованог понашања, чак и у најдубљим моментима жалости. Уместо да покажу солидарност и уздржаност, они су, злоупотребили трагедију за бруталну политичку промоцију, са упадљивим подсмехом према осећањима Новосађана и породица жртава.

Градска кућа, која је преживела два светска рата, сада је постала мета вандализма који су организовали појединци из опозиције – спремни да жртвују чак и културно наслеђе града да би стекли јефтине политичке поене. Понашање тих група само додатно је обезвредило тренутке док су грађани полагали цвеће и палили свеће у знак пијетета.Такво опозиционо деловање, осим што је узнемирило јавност, изазвало је мучан осећај злоупотребе трагедије за пропагандне сврхе. Сцене дивљања и насиља на улицама Новог Сада, показале су одсуство поштовања према жртвама што су грађани препознали и, не желећи да учествују у томе, дистанцирали се од скупа.

Међутим, можда је најмучнији утисак ових 14 дана међусобно препуцавање унутар саме опозиције. Уместо јединства у тренутку кризе, међу њима влада хаос и расуло – борба за то ко има легитимитет да организује протесте и води "народни покрет." Овакво понашање јасно показује колико су им сопствени сукоби важнији од заједништва. Догађаји у центру Новог Сада сведочили су не само о насиљу, него и о потпуном одсуству озбиљности и солидарности међу опозиционим лидерима.

Гледајући их, утисак је да се не зна ко шта ради: Миша Бачулов је, на пример, дошао са цистерном фекалија да „залије” Градску кућу, Бора Солунац, лице са кривичним досијеом, држи говоре окупљенима у Београду, Горан Јешић физички насрће на полицајца. Све ово доказ је одсуства било каквог кредибилитета и невероватно је да су опозициони лидери допустили таквим појединцима да буду лице њиховог „покрета“. Њихова дела и речи су срамота, понижење за све грађане, и посебна увреда за породице погинулих, које су шокиране чињеницом да опозиција користи њихова имена без дозволе.

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић истиче да је “тешко коментарисати понашање опозиције другачије осим као политичко-медијску подлост”.

- Не знам шта је политичка идеја опозиције која би могла буде морално исправна и корисна за друштву имајући у виду две ствари - оставку ресорног министра и ефикасно саслушавање свих оних који били укључени у реконструкцију железничке станице. Неморално је да у првом плану буде крсташи рат против власти, а не саосећање са породицама жртвама – каже Станковић.

Социолог Владимир Вулетић истиче да озбиљне политичке групације не користе овако трагичне ситуације за политичку промоцију.

Он је оценио за Танјуг да, с обзиром на то да се опозиција није показала као организована група која може политички деловати, сада долази до међусобних оптужби унутар опозиције за неуспех на протестима, уз препирке самозваних лидера појединих политичких партија.

Вулетић је истакао и да су протести након трагедије у Новом Саду, које је организовала опозиција, били неуспешни зато што су кључни захтеви опозиције, попут захтева за истрагом и утврђивањем кривичне одговорности, били "куцање на отворена врата”.

Аналитичар Небојша Крстић констатује да “нигде у демократском свету не постоји опозиција која паразитира на трагедијама и људским жртвама”.

-Нигде у Европи не постоје медији који предводе ово лешинарење и који промовишу насиље. Само у Србији. И онда, када им план по ко зна који пут пропадне, кад хулигански протести претрпе фијаско, ти исти медији крену да се пропитују какав им је био избор лидера опозиције и да ли им требају неки способнији и бољи да обаве прљав посао због којих су од стране тих медија проглашени за лидере. Дакле, овде су ти лидери, такви какви су - некомпетентни и неспособни, жртве амбиције власника медија који свакодневно покушава да деструира државу и друштво.

Премијер Вучевић: Нехумано, не поштују ни смрт невиних људи!

Премијер Милош Вучевић је ову појаву описао као "највећи израз нехуманости," где се чак ни смрт невиних људи не поштује, већ се користи као изговор за разарање и стварање политичког хаоса.

- Имате несрећу да је погинуо толико људи, нажалост, имамо 14 мртвих, уместо да су ћутали,палили свеће у тишини то би била озбиљна друштвена порука, а ово је потпуни хаос. Нема везе са погинулима, ону су се одавно одвезали од тог догађаја и запловили неким путем револуције, они маштају да ће да сруше власт, није проблем ако хоће изборе – навео је премијер Вучевић.

Међутим, питање које се намеће јесте – где води овај насилнички пут? Када су потребни конкретни планови и конструктивне идеје, опозиција нуди само празну реторику и неартикулисане захтеве. Њихов "протест" је постао циркус, рециклирање прошлих фрустрација без смисла и циља. Чак и медији наклоњени опозицији почели су да критикују њихово понашање, називајући ове протесте "рециклирањем бесмисла."

Србија Данас/Dnevnik.rs