ИСПРАВКА: Суткиња Нијамбе није тражила да Младић буде ослобођен по свим тачкама

Медији, а међу њима и наш портал Србија Данас, првобитно је пренео информацију о томе да је суткиња Нијамбе тражила да се Ратко Младић ослободи по свим тачкама, али те информације нису тачне и у овом тексту се налази исправка таквих информација и промењена је структура чланка тако да се сада јасно види шта је истина и да не постоји никакав доказ који би подржао наводе и те тврдње. Инсинуација да је суткиња Нијамбе тражила да се Ратко Младић ослободи по свим тачкама не одговара контексту вести и чињеницама које су се нашле унутар самог чланка. Текст је исправљен на основу анализе организације raskrinkavanje.ba.    

Жалбено веће трибунала у Хагу одбило данас је одбило жалбе Ратка Младића, уз делимично супротно мишљење судије Нијамбе, те потврдило осуђујућу казну доживотног затвора. Занимљво да је судија Нијамбе по скоро свим тачкама жалбе имала супротно мишљење од остатка Жалбеног већа.

Приска Матимба Нијамбе је из Замбије, а председавајућа је апелационог Већа у случају Младић. Пре десет година, тачније 2011. је изабрана за судију Међународног резидуалног механизма за кривичне судове, док је од 2006. и судија Високог суда Замбије.

- Супротно ставовима већине чланова Већа, не слажем се са ставом да је међу појединцима у снагама босанских Срба и руководством РС-а постојао УЗП присилног уклањања становништва, босанских муслимана. Не сматрам да је постојао заједнички циљ за такав злочиначки подухват, него да је становништво енклава желело да оде и да је, уз помоћ АРБиХ и Ратног председништва Жепе, постигло споразум о евакуацији људи из разлога ратне нужде. Сходно томе, не могу да закључим да је било какво 'присилно премештање' допринело закључку о геноциду или удруживању ради вршења геноцида. Као што не могу да закључим, на основу укупних доказа из списа да су муслиманске цивиле у сребреничкој и жепској енклави прогониле снаге босанских Срба с траженом посебном намером - написала је судија Нијамбе у издвојеном мишљењу.

Издвојено мишљење суткиње Нијамбе наведено је у целости у поглављу 6. пресуде Ратку Младићу. У њему, она разматра појединачно тачке жалбе коју је поднела Младићева одбрана. Како се наводи, Нијамбе сматра да се жалба одбране требала усвојити по свим тачкама, осим тачке 6, која се односи на удружени злочиначки подухват узимања таоца, особља УНПРОФОР-а и УНМО-а на Палама, у Бањој Луци и Горажду, те у и око Сарајева. Нетачни су, дакле, наводи у којима се тврди да је “суткиња Нијамбе по свим тачкама жалбе имала супротно мишљење од остатка Жалбеног већа”, с обзиром на то да у вези са тачком 6 није имала супротно мишљење од остатка Већа.

Ипак, чињеница да је суткиња имала различито мишљење од остатка Жалбене комисије у већини тачака жалбе одбране не значи да би “ослободила Младића”, како тврде медији. У закључном делу њеног издвојеног мишљења, Нијамбе наводи:

- С обзиром на све наведено, узимајући у обзир природу и обим грешака у праву идентификованих у овом случају, у складу са правилом 144 (Ц) Правилника, наредила бих да се господину Младићу понови поступак пред другим претресним вијећем по свим тачкама оптужнице, осим тачке 6. у вези са удруженим злочиначким подухватом узимања таоца. 

Суткиња Нијамбе заправо је изнела мишљење да би Младићу требало поновити суђење, по свим тачкама жалбе осим тачке 6, а не да би га требало ослободити. 

Додатно, тачка 9 жалбе одбране односи се на казну која је изречена првостепеном пресудом Ратку Младићу. Како у издвојеном мишљењу о овој тачки Нијамбе наводи, члан 15. Међународног пакта о грађанским и политичким правима налаже да максимална казна која се окривљеном може изрећи ретроактивно не сме бити већа од максималне казне која је законски била предвиђена у време када је дело почињено. С тим у вези, суткиња Нијамбе истиче да је у време када су почињени злочини за које је Младић правоснажно осуђен, максимална казна у бившој Југославији износила 20 година затвора, те да би због тога “изрекла казну од 20 година затвора”. Такођер, Нијамбе наводи и да је у изрицању казне у обзир требало узети и здравствено стање оптуженог.

- Узимајући у обзир све горе наведене факторе и дајући им довољну тежину, изрекла бих казну од 20 година затвора.