Питање вредно 70 милијарди динара: Хоће ли Србин опет радо у војнике?

У Србији је 74 одсто грађана за поновно увођење обавезног служења војног рока, показало је истраживање Истраживачког центра за одбрану и безбедност пре неколико месеци. 

Тај податак иде у прилог идеји председника Александра Вучића за поновно увођење обавезног служења војног рока, али није и једини моменат о којем треба водити рачуна.

Председник Вучић већ је назначио да треба видети и колико би то коштало државу.

Генералштаб Војске Србије прошле године је, према наводима медија, направио неку рачуницу поновног увођења обавезног војног рока и дошао до цифре од око 70 милијарди динара, само у првој години.

Шеф државе и врховни командант оружаних снага, по Уставу Србије, прецизирао је да мисли на војну обуку у трајању од три до шест месеци, а не 12, као што је то раније било.

"Цена" обавезног служења војног рока, међутим, није и једина рачуница којом се земље, попут наше, руководе у проценама да ли треба да пропишу "служење" или не.

Грузија је, на пример, само осам месеци након укидања, поново увела обавезни војни рок.

Нови систем обухвата војну обуку три месеца, а затим службу у професионалној војсци у сврху подршке наредних девет месеци. 

Литванија је, такође, поново увела војни рок 2016, након што га је укинула 2008. Сада сви Литванци између 18 и 26 година, сем ако нису "студенти или самохрани очеви", морају да служе војску годину дана. 

Грађани Шведске су гласали да се поново уведе обавезни војни рок. Он је био укинут 2010, и то након 100 година обавезног служења. 

Експерти указују и на друге аргументе у прилог том предлогу.

Војни аналитичар Александар Радић сматра да, мимо неких катастрофичних сценарија, треба имати у виду реалне опасности, а земља која јасно покаже другима, па и обавезним служењем војног рока, да је спремна да се брани - има јак механизам одвраћања и спречавања нежељеног развоја догађаја.

Поред тога, каже, због климатских промена и лошег опхођења људи према својој околини, војска је потребна као подршка цивилном друштву у решавању последица и природних и вештачки изазваних катастрофа и подсетио на поплаве које су задесиле Србију 2014. године.