ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (2): Недужни Милан Бракус се обесио у затвору
Старицу Иванку Савић из Вуковара, која је у време изрицања пресуде имала 78 година, веће Жупанијског суда у Вуковару, којим је председавао Никола Бешенски, у јануару 2004. године осудило је на казну затвора од четири и по године.
Иванкин наводни ратни злочин је то што је од октобра 1991. године до априла 1992. године, "за време агресије и окупације", "непријатељским војницима показивала Хрвате који су бранили град", застрашивала хрватске цивиле а Хрватици Марији Блажинић, са којом је у наведено време живела у истој кући, наводно украла постељину, посуђе и још неке мање вредне ствари.
Само месец дана након што је починила те страшне "злочине", у мају 1992. године, Иванка је напустила Вуковар и избегла у - Осијек! Не у Београд, Нови Сад или неки други град у Србији, него у Осијек.
Подсећање на најсрамније пресуде Србима у Хрватској (1): Светозар Каран осуђен за злочин стар 500 година
ЗЛОЧИН ОД КОГА СЕ СРЦЕ КИДА: Браћа Петар (7) и Павле (5) стрељани са родитељима само зато што су били Срби (ФОТО)
ДОНЕТА ПРЕСУДА: Јулија Адлешић (22) осуђена на 19 месеци затвора након што је наудила самој себи како би добила НОВАЦ ОД ОСИГУРАЊА!
Суд очигледно није сматрао за потребно да разјасни да ли је логично и нормално да Српкиња која је починила ратне злочине над Хрватима, у сред српско-хрватског клања напусти српску и добровољно пређе на хрватску територију. И то територију која се у то време налазила под контролом екстремиста које је предводио нико други до Бранимир Главаш.
Још занимљивије у случају суђења Иванки Савић јесто то што је крунски сведок Марија Блажинић, на основу чије изјаве је Иванка и осуђена, знала безброј детаља о Иванкиној кривици, али на суђењу, ни након упорног инсистирања адвоката окривљене, никако није могла да се сети једне „ситнице“ – да ли су у време извршења „злочина“ Вуковар држали Срби или Хрвати.
Креатори ове судске лакрдије су госпођу Блажинић подучили шта ће да говори на суђењу али, ето, нису могли да претпоставе да ће се она толико спетљати да заборави једну тако општепознату чињеницу.
Подсећам, наводни злочин је почињен у априлу 1992. године а ЈНА и српске снаге су Вуковар заузеле у јесен 1991. године.
У мноштву крајишких Срба који су по повратку у Хрватску безразложно ухапшени и осуђени на вишегодишњу робију по својој трагичности издваја се и случај Милана Бракуса из Залужнице код Оточца. Њега је хрватска полиција ухапсила кад је у своју Лику дошао као службеник УНХЦР-а. Дакле, ухапшен је као члан међународне мисије.
Оптужен је за ратни злочин. Тужилаштво у Госпићу није обезбедило ни један несумљив доказ о његовој кривици али то Жупанијском суду у том граду није сметало да му одреже казну од 10 година затвора.
Несрећни човек није могао да се помири са тим да невин робује и обесио се у затвору.