ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (3): Случај Дмитра Дукића из Грачаца
Дипломирани правник Дмитар Дукић, из Дерингаја код Грачаца, годинама је успешно радио у сплитској полицији.
Углавном обављајући највише командне дужности. У августу 1992. године, без званичног образложења, прво је смењен са руководећег положаја, а затим суспендован с посла и стављен под присмотру својих дојучерашњих колега. Незванично му је речено оно што је и сам знао, суспендован је само због тога што је Србин.
После годину дана живота у својеврсном кућном притвору, у августу 1993. године, опет без икаквог формално-правног образложења, супруга, двоје малолетне деце и он избачени су из адаптираног поткровља у којем су становали и остављени на улици. У стан је усељен један хрватски "бранитељ".
ПОДСЕЋАЊЕ НА НАЈСРАМНИЈЕ ПРЕСУДЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ (2): Недужни Милан Бракус се обесио у затвору
Подсећање на најсрамније пресуде Србима у Хрватској (1): Светозар Каран осуђен за злочин стар 500 година
ХРВАТИ ОПСЕДНУТИ ВУЧИЋЕМ! Освануо скандалозан наслов у Загребу, пуцају од муке због јаке Србије (ФОТО)
Нашавши се на улици, без посла, суочен са сталним претњама и реалном опасношћу да сваког часа буде ухапшен или убијен, Дмитар је уз помоћ пријатеља напустио Сплит и, преко Словеније и Мађарске, са породицом стигао у Нови Сад.
После 10 година живота у Србији, мучен носталгијом, одлучио је да посети Грачац и Сплит. Супруга га је одвраћала од пута, али ни она није видела ни један разлог због којег би њен муж требало да се плаши одласка у стари крај, па је попустила.
Дмитар је на пут кренуо на Аранђеловдан, 21. новембра 2003. године. Ухапшен је чим је ногом крочио на хрватску територију и пребачен у затвор у Сплиту. Ту је обавештен да је у међувремену, у одсутности, због наводних пропуста на послу, осуђен на казну затвора у трајању од 16 месеци.
Иначе, док је радио и живео у Сплиту, Дукићу није било познато да се против њега води било какав дисциплински поступак. Очигледно, хапшење, суђење и осуда су били само средство упозорења да не долази у Хрватску.
Жупанијски суд у Сиску је 16. јануара 2004. године расписао потерницу против Предрага Тадића и још 13 Срба из околине Сиска, уз образложење да постоји основана сумња да су октобра 1991. године, као припадници "паравојних формација САО Крајине" починили ратни злочин против цивилног становништва.
Ратни злочин огледа се у томе што су осумњичени, изгледа, пљачкали напуштене хрватске куће у Новој Дренчини, а неке од њих и запалили.
Наравно, док је оптужница на снази, ниједном од осумњичених Срба неће пасти на памет да приђе хрватској граници а камоли да се врати у завичај. А управо то је и био основни мотив за подизање оптужнице.
По међународном праву и хрватском законодавству, пљачкање и уништавање туђе имовине јесте једна врста ратног злочина али када би се у Хрватској подизале оптужнице и расписивале потернице против свих за које постоји "основана сумња" да су у току рата палили и пљачкали, онда би се у затворима нашло минимум стотину хиљада Срба и Хрвата.
