Потребан нови Закон како би ови људи добили папире наше државе: ЧАК 5.000 СРБА БЕЗ ДРЖАВЉАНСТВА СРБИЈЕ

Више од пет хиљада Срба пореклом из Хрватске који су рођени у Србији до 1991, због погрешно уписаног држављанства, не могу да остваре своја права, а пре свега право на држављанство Србије.

Због великог броја људи који су им се обратили за помоћ, Удружење за заштиту уставности и законитости израдило је нацрт амандмана на Закон о држављанству, који предвиђа могућност исправке погрешно уписаних држављанстава до 1991, а који је поднет Одбору за безбедност и унутрашње послове. 

УЗУЗ иницијативу подржао је Миодраг Линта, народни посланик и председник Савеза Срба у региону, као и Хуманитарни центар за интеграцију и толеранцију (ХЦИТ), који је извршни партнер УНХЦР-а.

- Измена Закона омогућила би да неколико хиљада људи задржи држављанство Србије, и истовремено оствари своје право на држављанство Хрватске које им припада по пореклу. Ова измена не кошта ништа државу Србију, а решила би реалне проблеме њених грађана. Иначе, ове недеље почиње седница Скупштине на којој ће се гласати о изменама Закона о држављанству. Важно је да се амандман званично предложи и изгласа у парламенту како би се омогућило остваривање права великог броја наших грађана - каже Саво Манојловић, председник УЗУЗ.

Он објашњава да су суграђани који су поред југословенског имали и тзв. држављанство поједине републике, после распада ЦФРЈ аутоматски постали држављани тих република. 

СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ: Да ли су Западни Балкан и Србија ближи ЕУ након самита у Софији?

Рецимо, људима који су у Србији рођени до 1991, а чији родитељи су имали хрватско држављанство, често је погрешно уписивано држављанство федералне јединице Србије, уместо Хрватске. 

Њима данас Хрватска одбија да призна право на држављанство док из Србије не донесу валидан документ да су били држављани федералне јединице Хрватске. Србија то одбија да учини, јер би то значило да се губи основ и самим тим српско држављанство.

Манојловић напомиње да би промена Закона исправила овај зачарани лавиринт бирократије.

Иницијатива за решавање овог проблема кренула је када се УЗУЗ обратила мајка особе с инвалидитетом рођеног 1983. у Београду, коме Хрватска не дозвољава упис у књигу држављана, иако му оба родитеља имају држављанство те земље.

Због наглог топљења снега пола Србије још СТРЕПИ од поплава

- Цела његова породица трпи последице, јер он са мајком не може да борави у Хрватској дуже од три месеца, а она мора да брине и о болесном оцу који живи у тој земљи. Миодраг Линта, председник Савеза Срба у региону, најавио је да ће он лично поднети УЗУЗ амандман - истиче Манојловић.  

- Сматрам својом дужношћу да као неко ко се брине о правима Срба из региона овим амандманом решимо животне проблеме наших грађана. Учинићу све да овај амандман буде усвојен. Својим личним примером желим да покажем како су народни представници отворени за све добре и стручне иницијативе грађане. Овим амандманом решићемо проблем који постоји скоро три деценије - каже Миодраг Линта. 

Ана Брнабић ЧЕСТИТАЛА Ивани Шпановић освајање ЗЛАТНЕ МЕДАЉЕ!

Према речима Ратка Бубала, председника ХЦИТ-а, 2001. усвојена је законодавна иницијатива овог удружења којом је омогућено да избеглице стекну држављанство Републике Србије и задрже своје дотадашње републичко држављанство, тј, да имају двојно држављанство.

- Усвајањем овог амандмана у пракси би се подржало стајалиште Европског суда за људска права да ризик сваке грешке коју учини државни орган треба да сноси држава, а пропусти се не смеју исправљати на штету дотичног грађанина - истиче Бубало.