ПОЧАСТ ПАЛИМ ХЕРОЈИМА: Венац председника Републике Србије јутрос положен на врху Кајмакчалана поводом Дана примирја
У име председника Републике Србије Александра Вучића, венац је положио народни посланик у Скупштини Србије Душан Марић.
Поводом 11. новембра који се обележава као Дан примирја у Првом светском рату данас је на спомен-костурницу погинулим српским војницима и официрима на врху Кајмакчалана (2521м) положен венац председника Републике Србије Александра Вучића
На венцу је исписан текст "Јунацима са Кајмакчалана који падоше за слободу Србије - Александар Вучић"
ВЕЛИКО ПРИЗНАЊЕ НОВИНАРУ ПОРТАЛА СРБИЈА ДАНАС – Душан Марић изабран за народног посланика у Скупштини Србије
ВУЧИЋ СЕ САСТАО СА КАТАЛИН НОВАК У ПАРИЗУ: "Односи Србије и Мађарске на историјски највишем нивоу"
НА ВОЈНОЈ АКАДЕМИЈИ ОБЕЛЕЖЕН ДАН ПРИМИРЈА: Беседе које су оживеле поносну историју српске војске у Великом рату!
У име председника Републике Србије венац је положио народни посланик у Скупштини Србије Душан Марић.
Марић је венац на спомен костурницу положио и у име општине Велика Плана у којој обавља дужност председника локалног парламента.
Битка на Кајмакчалану једна је од највећих битака Првог светског рата, која је на славној планини вођена у септембру 1916. године и у којој је погинуло више од 850, а рањено више од 3500 српских официра и војника.
По заузећу Кајмакчалана, Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића записао је у свој дневник:
"Одмах по заузећу Кајмакчалана извео сам своју батерију на вис, где сам видео чудан и страшан призор. По рововима лежали су мртви Бугари, све један на другог наслоњени и са пушкама у рукама. Делови тела били су разбацани по оном платоу виса. Виде се људи без ногу, без руку, главе, стомака. Остала је маса рањеника која запомаже или су у самртном ропцу. То су унакажене и разнете трупине људских тела, које најбоље сведоче о грозотама, некултурности и варваризму ратова."
Битка на Кајмакчалану једна је од највећих битака Првог светског рата, која је на славној планини вођена у септембру 1916. године између српске и бугарске војске и у којој је погинуло најмање 850 а рањено више од 3500 српских официра и војника. Жртве на бугарској страни су биле још бројније.
Победа српске војске на Кајмакчалану и заузимање планине за коју су Бугари тврдили да је неосвојива, представљала је прекретницу у Првом светском рату.
Међу десетинама официра српске војске који су погинули у боју на овој планини је и командант легендарног Добровољачког пука војвода Вук.
