ПРАВОСЛАВНИ ГРЦИ сутра славе Божић по СРПСКОМ КАЛЕНДАРУ: Ево зашто Срби то не чине

Православни Грци данас славе Божић 25. децембра захваљујући српском математичару, геофизичару, климатологу и астроному Милутину Миланковићу. Чувени српски и светски научник израдио је 1923. године нови Јулијански календар који је Грчка православна црква одмах прихватила, а због његовог творца га у грчким теолошким круговима и данас називају „српским календаром“.

Многи Срби ни не знају зашто Грци као православци Божић славе 25. децембра, уместо 7. јануара, а уствари је само мало недостајало па да и Српска православна црква пређе на реформисани Јулијански календар по коме се Божић поклапа са римо-католичким Грегоријанским календаром (25. децембар).

Српски научник Милутин Миланковић добио је 1923. године задатак од васељенског патријарха Милентија ИВ да направи нови Јулијанског календара, који је требало да смањи велики временски јаз између хришћанских календара. Резултат Миланковићевих прорачуна био је календар који касни само један дан на сваких 28.800 година, док на пример још увек светски признат Грегоријански календар касни дан на сваких 3.280 година. У Миланковићевом календару сви месеци имају по 30 дана, осим фебруара који има 28 у простој, односно 29 дана у преступној години.

Сукоб СПЦ и краља Александра

Милутин Миланковић је свој Нови јулијански календар представио на Свеправославном сабору 1923. године у Цариграду (Истанбулу). Нови календар одмах су прихватиле Грчка, Бугарска, Румунска, Александријска, Цариградска и Антиохијска патријаршија, а касније и Кипарска и многе друге. Српска православна црква је после велике дискусије одлучила да одбаци Миланковићев календар тесном већином. Званични разлози за одбацивање Миланковићевог календара били су потпуно тривијални и односили су се на померање датума постова за наредну годину, нарочито на скраћење Петровског поста. Позадина овог одбијања уствари је лежала у тихом сукобу између СПЦ и краља Александра. Црква је незванично сматрала да Александар жели да постане апсолутиста, а да би се преласком на НовоЈулијански календар уствари удовољило католичким Хрватима у новој држави, за које се тада сматрало да би више требало да поштују српске празнике. Наиме, није тајна да је Александар тражио модел по коме би у Краљевини Југославији укинуо двоструко слављење Божића и Ускрса. Дупло прослављање православних и католичких празника значило је и много више нерадних дана у новој држави, што је чак и Никола Пашић истицао као проблем. Српска црква је наметање овог питања као проблема видела као вид притиска и захтев да Срби направе уступке Хрватима, па је одбијање календара уствари био чин показивања моћи у односу на краља.

Миланковић одбио да направи измене

Од Миланковића је тада чак затражено да направи преправке у свом календару како би се датуми у већ одштампаним календарима СПЦ за наредних неколико година поклопили, односно да се прелаз на нови календар изврши постепено. Он је као научник одбио да се повинује овим захтевима, одговоривши да им је направио најтачнији календар на свету, а да би га свако уношење промене направило неисправним за употребу.

Проблем је као и много пута у српској историји решен тако што није решен, односно све је остало по старом. Краљевина Југославија наставила је да Божић и друге црквене празнике слави дупло, а Грци, Бугари, Румуни и сви остали православни народи, осим Срба и Руса, почели су да Божић славе 25. децембра по Новојулијанском календару. Додуше, Божић се и по старом Јулијанском календару слави 25. децембра, само што се он не поклапа са званичним светским календаром, по коме пада на 7. јануар.

ПРАСИЋИ, МРТВАЧКИ САНДУК И НАЦВРЦАНИ СКЕЛЕЏИЈА: Скелом преко Дунава, од Бегеча до Банаштора (ФОТО)

Многи Срби и данас умеју да погреше тврдећи да Грци, Румуни и остали православци прослављају Божић 25. децембра по римо-католичком Грегоријанском календару, иако они то заправо раде по Новојулијанском календару. Српска и Руска православна црква нису своје календаре реформисале ни до данас, за шта теоретичари вере тврде да је у питању само вид политичког отпора према западном хришћанству. Док Руси можда и имају оправдање да задрже стари календар, за православне Србе и даље није јасно зашто одбијају да пређу на календар који се и данас у научним круговима сматра најтачнијим на свету, а који је израдио један од највећих српских умова Милутин Миланковић.

ЧУЛИ СТЕ ЗА НИШ: А да ли знате колико је римских царева рођено у Сремској Митровици?

Измене Јулијанског календара које је предложио Милутин Миланковић, а које су 1923. усвојене на Свеправославном сабору:

- Одузети 13 дана од старог Јулијанског календара. Они представљају акумулирану разлику у рачунању времена од екуменског Сабора одржаног у Никеји 325. године

- Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су због промене у првој години изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије

- Сви месеци у години имаће исти број дана и у будуће као и до тада. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној

- Као и раније и даље ће постојати две врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је даљива са бројем 4 без остатка

- Изузетак од правила су секуларне (вековне) године

- Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада

- Покретни празници зависиће од датума Васкрса. У сагласности са канонским одредбама, Васкрс ће се славити прве недеље после пуног Месеца после пролећне равнодневнице

- Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном који за основу узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму

- Васељенски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Васкрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама

- Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та година ће бити преступна (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, итд.). Остале су просте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.)