Прича Београђанке коју су помешали са проститутком: Лаковане панталоне и бунда били су моја ПРЕЧИЦА ДО ПАКЛА
У једном тренутку забљеснуле су батеријске лампе. Само се чуло: “Изађи напоље”.
Нема особе која живи у Београду и која није чула за фамозни Плави мост. Баш због дешавања око њега, мени се десила непријатност коју ћу памтити до краја живота. Помешали су ме са проститутком.
Осим што спаја два краја у нашој престоници, тачније, Јерковић и Коњарник, овај мост се заправио прославио по краљицама ноћи, односно проститукама које ту ординирају већ од 20 часова. Ко год да прође туда и сам се увери да је понуда шаренолика, али се углавном своди на полу-пијане и дрогиране женске у поцепаним стварима, бундицама и по неки трансвестит.
Имам ту срећу да живим у прелепом крају пуном паркова, али несрећу што живим у згради која је прва у улици на чијем ћошку маме своје муштерије.
Сви ми који ту живимо већ одавно смо навикли на све то. А оне су понекад толико опуштене и да ти затраже цигарету или ситно за кондоме. Истина је да нимало није пријатно пролазити туда. Поготову ако се враћате мало касније кући. Увек је у њиховој близини и такозвани макро који их са неке клупице у дечјем парку посматра. Понекад их полиција растера, али се оне поново врате или само се спусте мало ниже, баш ка мосту. Али, ту су.
Хиљаду пута ми се десило да ми када пролазим туда стану кола и да ме неке сумњиве “њушке” питају, “ало, јел радиш?” или, “где си маче, нисам те виђао раније”. Згрозиш се у себи и само продужиш даље.
И на то се некако навикнеш, али да ме полиција заустави и легитимише као једну од “дама које продају своју љубав”, е то, нисам ни у сну помислила да може да ми се догоди. Али, јесте. И било је баш непријатно!
Враћала сам се из града са дечком. Била ја касна ноћ. Викенд. Стали смо колима на паркинг испред зграде. Била сам обучена у бундицу и лаковане панталоне. Нисмо одмах изашли из кола. Остали смо пар минута унутра, нешто причали, а у једном тренутку забљеснуле су нас батеријске лампе. Само се чуло: “Изађи напоље”.
У први мах нам није било јасно о чему се ради, док један полицајац није дошао до мог прозора, до сувозача и почео да ми лупа по прозору и виче, “Ти, ти, излази напоље”. Ја отворим врата и он ми каже, “Изађи одмах!”
Изађем и човек у плавом упери лампу директно у моју фацу. Дечко је покушао да изађе, међутим, овај други му је рекао да не мрда из кола.
– Дај личну карту – каже ми. Као за баксуз, нисам је имала код себе. Питам га, “Зашто?”
Загледа и даље по мени оном батеријском лампом, у том тренутку је дечко успео да изађе из кола и дрекне: “О, чему се, бре, овде ради?
– Па, гледамо да ли “ради” – рече један – Океј, али видимо да није то у питању.
НЕВЕРОВАТНА ПРИЧА ИЗ БЕОГРАДСКЕ ШКОЛЕ: Згодни наставник приводи у школи колегинице и ученице!
Када су видели да су погрешили, извињавали су се, а ја сам их на крају питала, “Па, добро, зар вам ја стварно личим на проституку?”
– Па не, само смо видели ту бундицу и паркирана кола… – одговори.
Веровали или не, никад више нисам обукла ту бундицу! И никад ме више полиција није зауставила у мојој улици и помешала са једном од локалних “ћошкара”.
