Прича девојчице Биљане (13) је расплакала Србију: Оболела је од најтежег облика канцера, а ово је њена БОРБА
Борба са опаком болешћу
Биљана Стојковић је једна обична 13-годишњакиња, пуна животне енергије, насмејана, енергична и прелепа. И могла би прича о њој овде да почне и да се заврши, да породица Стојковић није преживела болест са којом се, нажалост, суочавају родитељи многе деце која оболе од најтеже, често смртоносне болести - канцера.
Стојковићи су се грчевито борили 3 године. Борили и победили. Биљана више нема канцер. Нажалост, ампутирана јој је нога, али то ову младу даму не спречава да води испуњен живот, можда испуњенији и од њених вршњака. Јер, Биљана зна колико је живот вредан.
Храброј девојчици је са само осам година потврђена дијагноза једног од најтежих облика рака костију - остео сарком, због којег је изгубила ногу. У емисији "Живот Прича" описала је сваки тренутак своје борбе са опаком болешћу.
Мајка Драгана и отац Мирољуб описали су како је Биљана 2012. године, након гимнастике, осетила бол у нози, а након само 15 дана јој је потврђена дијагноза.
Због болести је морала да иде на хемотерапију, а родитељи кажу да је било момената када су се страшно плашили, али да им је то уједно давало снагу да наставе са борбом.
Прва хемотерапија
У мају 2012. кренули су на прву хемотерапију, а Биљана је своју косу потпуно одсекла, и каже да сада има лепшу захваљујући хемотерапијама.
Родитељима је после шесте хемотерапије, предложено да се уради замена потколеничне кости.Резултати су били одлични након операције, али да невоља буде већа, Биљана је после пресађивања кости пала и сломила бутну кост те ноге. И тада лекари предлажу ампутацију. Сви лекари су били изненађени откуд рецидив, посебно са тако добрим резултатима.
- Само сам желела да бол престане, зато нисам плакала када су ми саопштили да ће ми одсећи ногу. Сећам се крви која ми је шикљала из ноге, и мени је било јасно шта мора да се уради. Чак сам и прижељкивала то јер ми је било доста бола - прича Биљана.
Сви око ње су плакали, родитељи, медицинска сестра и доктор, али она није пустила ни сузу.
- Знала сам да је у том тренутку било или нога или живот. А боље ми је да живим без ноге него да умрем. Желела сам само да последњи пут додирнем прсте на ногама, али то је било немогуће - присећа се девојчица.
Након ампутације ноге и прописане нове дозе хемотерапије, родитељи су почели да размишљају о томе да би ипак требало да се обрате некој клиници у иностранству.
Одлучили су да оду у Милано где на контролним снимцима, рентген показује да Биљана има неколико метастаза на плућима.
Након тога, креће поново још једна борба. Срећом Биљана реагује добро на терапије, и након четврте хемотерапије, резултат показује да на плућима нема ништа. Биљана се вратила у Београд, добила је протезу, за коју каже да је одмах заволела.
Њена борба је дуго трајала, није клонула духом, борила се смехом, позитивном енергијом што јој је и додатно давало додатну снагу да истраје.
