ПРИШТИНА ГАЗИ СПОРАЗУМЕ, АЛИ СРБИЈА ИМА КЕЦА У РУКАВУ: Ово је потез који ће Београд повући после данашње седнице
Ваља подсетити и на то да од почетка украјинске кризе не престају покушаји да се Москва изгура из светске организације.
Апликација Приштине за чланство у Савету Европе, поднета јуче, само је први корак у новом опасном плану да се на мала врата заокружи лажна косовска државност, а Србија стави пред свршен чин признавања независности своје јужне покрајине.
ВЕОМА БИТАН ДОГАЂАЈ ЗА НАШУ ЗЕМЉУ: Вучић председава седницом Савета за националну безбедност
ПЕТКОВИЋ ПОСТАВИО НА МЕСТО ВЈОСУ ОСМАНИ: "Лажна држава Косово је оличење криминала и корупције"
Прелиставање дневних новина за 13. мај 2022. године
Следећи удар у добро осмишљеној акцији на релацији Запад - лидери косовских Албанаца биће подношење захтева за улазак Приштине у Партнерство за мир, а са циљем да се пет чланица Европске уније које не признају тзв. Косово - Шпанија, Грчка, Румунија, Словачка и Кипар - натерају да ту одлуку промене.
Тиме би се франкенштајн-творевини практично отклониле највеће препреке за долазак на Ист Ривер, а брана широком отварању врата Уједињених нација за чланство остале би само Русија и Кина.
Ваља подсетити и на то да од почетка украјинске кризе не престају покушаји да се Москва изгура из светске организације.
Након што је министарка спољних послова привремених институција у Приштини Доника Гервала јуче потврдила да су поднели захтев за чланство, српски државни врх анализираће новонасталу изузетно сложену ситуацију на седници Савета за националну безбедност, која је заказана за данас у 11 сати.
Према информацијама, Београд ће активирати дипломатску борбу за повлачење признавања Косова, а "у рукаву" имамо више 14 држава које су спремне да то ураде.
Након што је Приштина аплицирала за СЕ, чиме је најгрубље прекршила и Резолуцију СБ УН 1244, Бриселски и Вашингтонски споразум, нас апсолутно више ништа не обавезују да поштујемо раније постигнуте договоре.
Русија избачена из Украјине
Савет Европе је међународна организација за људска права, демократију и владавину права са седиштем у Стразбуру, основана 1949. године. Од марта ове године има 46 чланица јер је Русија искључена из СЕ због дешавања у Украјини. Земље посматрачи су Канада, Света столица, Јапан, Мексико, САД и Израел. Србија је чланица СЕ од 2003.
Када је реч о спречавању уласка Косова у Савет Европе, наш маневарски простор је сужен, с обзиром на то да је Русија у марту избачена из те организације, а да чак две трећине чланица признаје Косово. Међутим, у покушају Приштине да се угура у СЕ пресудну улогу највероватније неће играти математика, већ компликована процедура пријема, која би могла да потраје све до маја 2024.
Захтев за чланство, наиме, мора да прође више степеница, а то у најбољем случају траје између годину и две, а било је случајева када се на одлуку чекало и пола деценије.
Апликација се предаје генералном секретару Савета Европе (тренуто је то Хрватица Марија Пејчиновић Бурић), који га прослеђује земљи која председава Комитету министара СЕ. До 20. маја то је Италија, а после овог датума - Ирска, до новембра 2022.
Следећа станица је Комитет министара Савета Европе (КМСЕ), на нивоу амбасадора. На њиховом састанку се одлучује о покретању процедуре слањем захтева за мишљење у Парламентарну скупштину СЕ. Да би се дошло до мишљења PSSE постоји неколико корака, јер се овде тражи тумачење два независна експерта који разматрају усклађеност правног оквира државе која аплицира за чланство са основним принципима СЕ.
Када ти извештаји пристигну, Биро PSSE их прослеђује на разматрање у три комитета: за политичка питања и демократију, за правна питања и људска права, и за мониторинг. Извештаји ова три комитета се затим обједињују на Комитету за политичка питања и демократију и одатле се прослеђују на усвајање на пленум PSSE. За усвајање тог мишљења је неопходна двотрећинска већина присутних посланика у сали.
Овај део процедуре најдуже траје. Како процењују добро упућени саговорници "Новости", потребно је минимум годину дана, и то када постоји подршка да се процес убрза. Ако је мишљење PSSE позитивно, оно се шаље на КМСЕ на нивоу министара, где се одлука доноси двотрећинском већином. Имајући у виду да се министри састају једном годишње, врло је вероватно да коначна одлука о захтеву Косова не би могла да се донесе пре маја 2024. године.
Такође, могуће је да се ово питање на свакој степеници "држи у фиоци" и да се одуговлачи са његовим решавањем, па да цео процес одлучивања потраје пет и више година. Таквих је случајева, наиме, било и до сада.
Шеф парламента и лидер социјалиста Ивица Дачић указује да је последњи потез Приштине само још једна потврда да не поштују ниједан договор који је постигнут и да у томе има подршку неких земаља:
- То је велики ударац настојањима да се пронађе компромисно решење. У Савету они имају потребну већину, али у другим организацијама на нивоу Уједињених нација немају никакве шансе - каже он.
Некадашњи шеф наше мисије при СЕ у Стразбуру Зоран Миливојевић каже да је правило за пријем у међународне организације од значаја да сте чланица УН, односно међународно призната држава:
- Нажалост, сада на сцени имамо политику силе, непоштовање норми и стандарда међународног права, тако да је све могуће. Ово је покушај да се искористи западна контрола Савета Европе, где су две трећине чланица признале Косово.Видели смо прошле недеље када су у Берлину били Вучић и Курти да Немачка, односно канцелар Шолц зна за ову акцију Приштине и да то подржава. Значи, јасно је да се овога није досетио Курти, већ је ово покушај да Запад, тамо где има доминацију и контролу, на мала врата, корак по корак, испослује и потврди косовску државност, јер већ 14 година овај њихов пројекат нема великог успеха. Истовремено, то је и притисак на Србију да прихвати тзв. реалност, као и притисак на чланице ЕУ које не признају Косово - објашњава он.
"Нападају" Интерпол и УНЕСКО
Косово је независност од Србије нелегално прогласило 2008. и од тада покушава да противно међународном праву и потписаним споразумима уђе у бројне међународне организације. Осим што није чланица Европске уније, Косово није чланица ни Светске трговинске организације, Интерпола, Унеска...
Кршећи сва правила и статуте, Приштина је уз помоћ покровитеља своје лажне независности успела да постане члан Светске банке, Међународног монетарног фонда, Европске банке за обнову и развој, Олимпијског комитета, Европске и Светске фудбалске федерације.
Захтев Комитету министара
Из Савета Европе јуче су потврдили да су примили захтев приштинских институција за пријем у чланство, али наводе да у овом тренутку не могу да предвиде даљу процедуру у конкретном случају.
- Захтев је прослеђен Комитету министара у складу са статутом Савета Европе - навели су.
Статут СЕ предвиђа да Комитет министара може у чланство позвати сваку европску државу за коју саматра да је "вољна и способна" да прихвати принципе "владавине права, људских права и основних слобода свих лица у њеној надлежности", и да "искрено и ефикасно сарађује у остваривању циљева СЕ на промоцији" људских права, владавине права и демократије. Статут СЕ предвиђа да се одлука о чланству доноси двотрећинском већином у Комитету министара. Истовремено, предвиђа се "у посебним случајевима" и могућност тзв. придруженог чланства, где је придружена чланица заступљена само на нивоу Консултативне скупштине.
