Први резултати Вучићеве посете Загребу: Председник Хрватског сабора у среду у Београду

Председник хрватског сабора Горан Јандроковић долази у среду у Београд. Јандроковић је први високи хрватски званичник који долази у званичну билатералну посету Србији у последњих неколико година.

Поред Јандроковића, у посету стижу и представници Хрватске привреде, а после пет година паузе, у Београду ће поново бити отворено представништво Хрватске господарске коморе.

То је први видљив учинак посете председника Србије Александра Вучића Хрватској, пловином фебруара.

Председник Сабора долази на позив председнице Народне скупштине Србије Маје Гојковић, али је одлука да дође у Београд јасан сигнал да су односи Србије и Хрватске кренули узлазном линијом, упркос сумњама у делу јавности у обема држава да ће добра воља и конструктивни односи између председника две државе, Александра Вучића и Колинде Грабар Китаровић нешто битније променити.

За Србију је веома значајна сарадња двају парламената када је реч о ЕУ интеграцијама, али и по сваком другом питању.

Тренутно, међупарламентарна сарадња је на веома ниском ниову, а очекује се да ће се доласком председника хватског Сабора неке ствари помакнути са мртве тачке.

Јандроковић је већ у Загребу разговорао с председником Србије, који му је и пренео позив председнице српског парламента.

Њих двојица су, како је тада саопштено, оценили да две земље имају довољно нерешених питања из прошлости, због чега је много важније гледати у будућност и да у том смислу свака врста сарадње води смиривању тензија. 

- Имаћемо све више заједничких интереса, ако будемо заједнички радили на сређивању пруге Београд - Загреб, она може да буде поново оно што је била пре двадесетак година - најважнија саобраћајница у региону - рекао је Вучић. 

Вучић и Јандроковић су тада разговарали о односима две земље, правима Срба у Хрватској и Хрвата у Србији, сарадњи парламената, као и о ситуацији у региону и питању миграција, које су у стратешком смислу важне. 

Хрватска инсистира на томе да Хрвати у Србији имају одређени број загарантованих посланика у српском парламенту, као што је то случај са Србима у Хрватској.

Јандроковић сматра да је решавање проблема несталих једно од најважнијих питања измеду две државе, али је битно, каже, разговарати и о могућој сарадњи данас и о оном што це се догађати у будућности.

Што се економских односа тиче, Србија и Хрватска могу бити задовољне, иако би они увек могли бити бољи, али остаци прошлости и затегнутости између Београда и Загреба дуги низ година оставиле су за собом низ отворених питања о којима је договор неопходан. 

Размена између двеју земаља, наиме, расте, за пет година порасла је 62 одсто и , без сумње би он био значајно виши да су политички односи били бољи.

Да би ти политички односи били бољи, а председник Вучић је обећао да ће радити на томе да се то и догоди, и да и једни и други имамо заједничке интересе и све више ствари које ће нас у будућности спајати, а не раздвајти, потребно је решити питање границе, несталих, статус мањинских заједница у обема држава, о томе колико је до сада учињено и колико јос може да се учини.

У међувремену, сваки напредак је добар, па је у том контексту од значаја и поново присуство хрватске Коморе у Београду.