РЕХАБИЛИТАЦИЈА МИЛАНА НЕДИЋА: Рочиште одложено за 5. јун (ФОТО)
Недићу није суђено, јер је 4. фебруара 1946. године извршио самоубиство
У Вишем суду у Београду данас је за 5. јун одложен наставак процеса по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића.
Нико од сведока није се појавио на саслушању у Вишем суду у Београду.
Као сведоке суд је данас био планирао испитивање историчара Вељка Ђурића Мишину и Николу Милованчева, и публицисту Антонија Ђурића. Суд је у претходних годину дана, иначе, у више етапа од Архива Србије и Архива Југославије добио документе БИА који се тичу Недића.
Суд је такође недавно одбио уцешће јеврејских општина у поступку као противника рехабилитације, јер је по Закону о рехабилитацији ово једностраначки поступак у којем нема две стране - и нема спора, већ се уврђује да ли су неком из идеолошких разлога одузета имовинска и грађанска права.
Недићеви потомци затражили су од суда да поништи Уредбу Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља и на основу које су му одузета грађанска и имовинска права, односно да га рехабилитује.
Пре почетка рочишта испред Вишег суда окупило су се антифасисти, припадници Четницког покрета и активисти Жена у црном, али су убрзо напустили место окупљања.
Противници рехабилитације Недића носили су заставе СФРЈ са петокраком и транспарент Смрт фасизму слобода народу.
Како су нам јавлили новинари са терена испред суда су били и новинари и јаке полицијске снаге.
Поступак рехабилитације Недића почео је 7. децембра 2015, седам година пошто су захтев за то поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима, и породица Недић.
Недић је био председник квислиншке српске владе у периоду нацистичке окупације. Земљу је напустио крајем 1945, али је убрзо ухапшен у Аустрији и савезничке снаге су га изручиле Југославији.
СРБИЈА ИМА НА ШТА ДА БУДЕ ПОНОСНА: Производи српске војне индустрије ЗВЕЗДЕ на Сајму наоружања у Абу Дабију (ФОТО)
Недићу није суђено, јер је 4. фебруара 1946. године извршио самоубиство скоком с прозора истражног затвора у Београду.