САМИ СЕБЕ УХВАТИЛИ У ЛАЖИ! Споменик „ЖРТВАМА ГЕНОЦИДА“ у Поточарима код Сребренице потврђује велику превару

Кад у расправи о лажном геноциду у Сребреници Срби потегну аргумент да су муслимани из тог градића и околине од 1992. до 1995. године, пре него што их је стигла сурова освета родбине њихових жртава, убили скоро 3.500 Срба из Сребренице и Подриња, муслимани и њихове аброноше у Београду их дочекају тврдњом да се та два злочина не могу поредити. 

300 ратара и сточара из Велике Плане јуче посетило сајам пољопривреде у Новом Саду

Преломни дан битке за Купрес: Хрвати са 5.000 војника с леђа напали јединице Српске на висоравни

Уз образложење да су на српској страни жртве из неколико општина (Зворник, Братунац, Скелани, Власеница и Милићи), а на муслиманској страни само жртве из Сребренице, дакле из једне општине. Међутим, као што се види на фотографији коју објављујемо, на централном споменику у меморијалном комплексу у Поточарима код Сребренице црно на бело пише да ту нису сахрањени само погинули муслимани из Сребренице већ из најмање 13 општина: Сребренице, Сарајева, Бијељине, Сокоца, Братунца, Власенице, Хан Пијеска, Фоче, Вишеграда, Зворника, Сребреника, Угљевика и Рогатице.

ИЗ ШТАМПЕ ЈЕ ИЗАШЛА НОВА КЊИГА НОВИНАРА ДУШАНА МАРИЋА: Ратни дневник Купреса - Синови виторога

Дакле са територије која и по површини и по броју становника вишеструко надилази територију са које потиче скоро 3.500 убијених Срба у том делу БиХ. Аутори пројекта лажног геноцида су и сами признали да су ископали и у Поточаре пренели кости више стотина становника Сребренице и околних села који су од 1991. до 1995. умрли природном смрћу.

Најстарија српска школа у Србији прославила 238. рођендан

Доказано је да се на списку налазе и људи који још и данас живе у Србији, САД и Западној Европи. Ратни председник општинске владе у Сребреници Ибран Мустафић и ратни начелник полиције у том граду Хакија Мехољић, значи највиши функционери Сребренице, тврде (Мустафић је о томе написао и књигу) да су Орић и његови бандити за четири ратне године убили више стотина ( Мустафић тврди „до 1.500“) „непослушних“ муслимана. И сви они су сахрањени у меморијални центар „жртвама српског геноцида“. Сад имамо и мермерно чврст доказ да у Поточарима нису сахрањени само погинули и умрли из Сребренице, него из још 12 општина!?

БЕОГРАДСКА ХУМАНОСТ У МИКСАЛИШТУ: Ево како су људи великог срца помогли мигрантима! (ФОТО)

Намеће се питање откуд у јулу 1995.године у Сребреници, која је званично била заштићена зона под надзором мировних снага УН и као таква морала је да буде потпуно демилитаризована, без војника и оружја, војно способни мушкарци из сто километара удаљених Сарајева, Фоче или Бијељине?

Сигурно је да у Сребреницу нису дошли у туристичку посету. Тешко да би се могло прихватити и објашњење да су се ту „склонили“ од српског терора. Јер, зашто би неко из Бијељине, Власенице, Угљевика, Зворника или Сребреника уместо у комшијску Тузлу, у којој уопште није било борби, бежао у опкољену Сребреницу, која је била изолована у дубини територије под контролом ВРС!?

Путин ЖЕЛИ Вучићеву ПОБЕДУ!

Остаје само једна могућност: ти људи су у Сребреницу дошли да ратују, да се придруже „разоружаним“ јединицама Насера Орића, Зулфе Турсуновића и других разуларених убица, које су од априла 1992. до Божића 1993. Вршењем систематских злочина затрле живот у више од 130 српских села у Подрињу. 

Пише: Душан Марић