ШЕШЕЉ О ДРАМАТИЧНИМ ИСКУСТВИМА ИЗ ЗАТВОРА: Почео сам да доживљавам и ХАЛУЦИНАЦИЈЕ

Лидер Српске радикалне странке испричао је своја занимљива искуства са дуготрајне робије.

- Које се лекције науче, кад је човек тако... Учи се тамо свашта. И у затвору су људи. Људи из разних социјалних структура, људи различитих животних судбина. У затворима је много сиротиње, у нашим затворима поготово. Има и крвопролићних убица, наравно. Те убице се у принципу најгоре понашају у затвору. Додворавају се затворској управи и спремни су да цинкаре друге како би бар мало смањили своју робију. Обично су им тада робије биле 15-20 година.

Има и доста наркомана. Кад се мало ослободе дроге, они изгледају сасвим нормални, али треба да прође неки временски период. Кад немају дрогу па да се очисте, па да немају те последице наркоманске кризе, онда су сасвим нормални људи. Шта их натера чим изађу из затвора да се даље дају дроги, то је за мене тајанствено. Дакле, у затвору се много тога научи. Ја сам у затвору правио разне што би покојни Рајко Петровић Ного био рекао комедија. На пример, ја сам шести по месеци провео са самицама. Три пута по петнаест дана, па онда месец дана нисам хтео ништа да радим. И сваки пут се вратим из самице, будем два, три дана, некад само један дан, у пријемно-отпустном одељењу, тај тзв. карантин.

И опет ме врате у самици. И сваки пут ме изводе пред управника. Заиста су ми неки лаган посао одредили тамо да радим на неким контактима. И једном управник каже, па што нећеш да радиш? Каже, овде на контактима се најбоље зарађује. Неки по милион динара месечно зараде. Кажем, управниче, нисам ја дошао на робију да се обогатим, да радим и зарадим мушки. Па онда други пут, опет тако нешто, па ми одреди, опет месец дана ја кажем: "Ни кад следећи пут дођем у затвор, ни онда нећу хтети да радим." Па му онда једном кажем, видећеш ти једног дана неки Фадил Липничевић. Видећеш ти једног дана, кад се замене наше улоге. Теби ће бити још горе него што је мени. И тако. Шта ћу с тим? Јаче од мене - рекао је председник СРС.

Самица је једна од најтежих животних искустава, каже Шешељ.

- Шести по месеци сам провео у самици. Почео сам при крају да доживљавам и слушне халуцинације. Кад је долазио психијатар, рекао ми је да то није болест, да је то сасвим нормално после толико времена у самици. И да то престаје престанком самице. И пореметио ми се сан и шта ја знам, и мислим да је он инсистирао код управника да се прекине то мучење. Јер он није могао толико дуго да ме држи у самици. По закону самица је могла бити само месец дана. А кад је тежа казна од самице, онда је то најмање три месеца изолације, али тамо су услови много блажи. Можда се чита, можда се пише, пушачи могу да пуше и тако даље. А у самици је све ускраћено. Ја сам тражио изолацију, али нису дали - казао је Војислав Шешељ у емисији „У рингу“.