Законом хоће послодавцима да забране да вам траже слику у ЦВ-ију, а ево да ли то уопште има смисла

Фотографију у радним биографијама више нећете морати да користе, али да је таква одредба новог закона спроводива и сврсисходна?

СТИЖЕ НОВИ ЗАКОН: Ево шта послодавац више НЕЋЕ СМЕТИ да пита жене

Возачи смислили НОВ НАЧИН како да јуре по аутопуту, а да прођу без казне

Једна од новина која би требало да се нађе у новом Закону о родној равноправности тиче се форме нечије радне биографије, односно да у вашем ЦВ више неће морати да стоји фотографија, као и да потенцијални послодавци на конкурсима неће моћи експлицитно да траже слику. 

Међутим, морали смо да се запитамо чему таква одредба, јер гледајући здраворазумски, мизеран је број конкурса у чијем процесу селекције не постоји интервју на коме послодавац ближе упознаје кандидате. Или се можда очекује да неко добије посао само на основу тестова и таксативно наведених сувопарних чињеница у биографији без учествовања у процесу селекције. 

-  У самим огласима ретко се дешава да послодавац каже да је обавезно користити фотографију у ЦВ, скоро никад. Постоји неки број огласа где они траже фотографију, али и притом апелују на кандидате да не шаљу слике са плаже, свадбе, разних прослава, селфије...Није пракса да се захтева слика, а када то раде дају нам објашњење да је то првенствено ради распознавања кандидата. Ако имате 20 интервјуа, много је лакше да вежете слику и утисак који сте добили о некој особи - рекла је Татјана Видаковић са Инфостуда.

Видаковић је додала да су консултовали и њихов ХР ради сврхе фотографије у радним биографијама. 

- Ако се користи фотографија једини њен циљ јесте да током интервјуа помогне менаџерима људских ресурса да што лакше распознају кандидате, као и да повежу своје коментаре и запажања са сликом особе на коју се односе и самим тим тачно знају ко је кандидат кога желе у свом тиму или кога ће одбацити. То је њена основна функција - каже она. 

Видаковић напомиње да нису радили истраживања да ли слика у ЦВ утиче на процес селекције и регрутације.

- По правилу фотографија не би требало да утиче да ли ћете примити неког или не, а да ли неки послодавац врши дискриминацију тог типа немамо информацију. До сада нисмо имали притужби на такве случајеве - изричита је. 

Имајући у виду да постоје неки огласи који траже нпр. фотомоделе или заштитна лица маркетиншких кампања, уколико се усвоји овакав нацрт закона послодавци ће морати да се упуте на Канцеларију за родну равноправност како би нашли најбоље могуће решење како да формулишу свој оглас. 

Она је нагласила да је избор да ли ће ставити слику или не до сада почивао на одлуци кандидата. 

Слажемо се са идејом која је покретач ове одредбе - да физички изглед не треба да одлучује приликом селекције за радна места, али сматрамо да слика у радној биографији служи да покаже нечију професионалност и озбиљност, као и да помогне менаџерима људских ресурса служећи као визуелни подсетник.

Такође, поставља се питање да ли ће овај пропис бити спроводив у пракси, и ако заживи ко ће надгледати његову имплементацију и да ли то значи да на разговору за посао послодавац не треба да види кандидата.

Поздрављамо што се у Србији ради на поправљању положаја жена, што закон ствара боље услове да се оне више укључе у пословни, друштвени и социјални живот. Али морамо признати да неке одредбе у нацрту једноставно немају смисла?