Слобине лекове грешком дали другоме, а онда је настала паника! ОТКРИВЕНА НАЈВЕЋА ХАШКА ТАЈНА!

Холандски истраживач, историчар и новинар Робин де Рајтер објавио је књигу под називом "Ко је убио Слободана Милошевића и зашто?", у којој је објавио више контроверзних догађаја које бацају сенку на званичну истину о смрти бившег председика Србије у Хашком суду, 11. марта 2006.

Као посебно сумњив моменат, Де Рајтер је истакао догађај из лета 2004, током Милошевићевом боравка у притвору Хашком трибинула.

ТРАГИЧАН КРАЈ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ПРЕДСЕДНИКА: Пред Хаг Милошевић се ОВИМ речима обратио полицајцима

"Крајем августа 2004 у затвору у Схевенингену, за време вечере, догодило се нешто веома необично: наиме, затворско особље јако се узнемирило када је Милошевићев оброк добио неко други. На суђењу, 1. септембра 2004, Милошевић је споменуо овај инцидент. Тога дана реч је имала одбрана. Трибунал је намеравао да Милошевићу одузме право да се сам брани под изговором да он то није у стању и на тај начин да га примора на  ћутање. Одбрану је требало да преузме господин Стивен. Све то је изазвало снажан отпор код Милошевића и уједно довело до бојкота при саслушавању сведока. Претила је опасност да  цео процес пропадне. Трибунал је морао да попусти", написао је Де Рајтер.

Ево шта је, између осталог Милошевић рекао тога дана:

"Дакле, већ три године моји лекари ме сматрају здравим и довољно способним да се сам браним. И онда се дешава нешто  чудно: изненада се појављује неки `независни` доктор из Белгије, земље где је седиште НАТО-а, и изјављује да нисам довољно здрав да самог себе браним, а сви моји доктори овде се са тим једногласно слажу…. По мом мишљењу ради се о манипулацији; суштина целе приче је жеља да ми се одузме могућност да кажем истину. Тужилац, господин Џефри Наис, хоће да ми додели адвоката и стога што се о мени ради, па не могу да будем непристрасан. Лично сматрам да је друга страна та која је у овом случају пристрасна.“

"ДРАГИ ГРАЂАНИ, СРЕЋАН НАМ МИР": Послушајте говор Милошевића по престанку НАТО бомби (ВИДЕО)

Милошевић је, као и обично, изузетно учтиво још једном подвукао: „И зато запамтите добро: никада нећу одустати, ни по коју цену, од свог права да се сам браним, нити ћу пристати да ми се то право ограничи.“

А затим је наставио да говори о чудним стварима које су се у затвору десиле: „Ви можете да донесете сопстевене закључке. Међутим, имајте на уму да користим лекове које су ми ваши доктори,  ваши сарадници, преписали. Ја нисам сасвим сигуран шта се овде дешава, али могу да позовем комплетно затворско особље да посведочи шта се десило када ми је донет оброк намењен особи која седи на супротној страни пролаза. Дигла се права узбуна да добијем храну која је баш мени намењена иако су сви оброци, наизглед, исти. Нисам око тога правио проблем. Нисам знао шта се дешава. Међутим, будите тако љубазни и запишите да су доктори три године за редом изјављивали да сам здрав, а да сада – после овог инцидента – ти исти доктори одједном изјављују да више нисам здрав. Ја имам одређене претпоставке, те претпоставке могу бити оправдане или не, али за њих постоје јаки докази.", рекао је Илошевић у судници.

ЛУДЕ ДЕВЕДЕСЕТЕ: Јесте ли кад видели Слобу у патикама? (ФОТО)

Затим су судије ућуткале Слободана Милошевића тако што су му искључили микрофон. Никада се није повела истрага поводом овог алармирајућег случаја!

Холандски новинар је подсетио да је Милошевић потом све чешће патио од ужасног притиска иза очију и ушију. 
Џеимс Бисет, канадски ambassador у бившој Југославији (1990-1992), био је у Схевенингену, у посети код Милошевића, када је бивши председник изненада страшно поцрвенео у лицу и рукама зграбио главу. У глави му је одзвањало тако јако као када се говори у металну посуду. Рекао је да непркидно има такве сметње, иако му је притисак под контролом.

Не само да му нису пружали одговарајућу медицинску помоћ да би употребили његово слабо здравље као разлог да га приморају да одустане од свог права да се сам брани, већ су чинили све да му здравље још више погоршају: редовно се дешавало да сатима мора после суђења да седи на дрвеној клупи и чека јер, наводно, није било превоза.

Десетог марта 2006, у затвору су биле у току припреме за позивање новог сведока: Момира Булатовића, бившег председника Црне Горе. Том приликом Милошевић је, по ко зна који пут, изразио своју забринутост аадвокату Зденку Томановићу: за пет година проведених у затвору није узео ниједан антибиотик, није имао ниједну инфекцију осим једног грипа; па ипак у лекарском извештају од 12. јануара 2006, који је добио скоро два месеца касније (?!), стоји да су му у крви нађени лекови који се користе против туберкулозе и лепре.

ВИДОВИТИ СЛОБА: Ових 10 ствари је предвидео три дана пре 5. октобра! (ВИДЕО)

Холандски новинар је потом поставао неколико питања, у којима је указао на сумњиве околности пре  Милошевићеве смрти.  "Ако је Милошевић узимао тај лек на своју руку, а то се сазнало већ 12. јануара, зашто се онда ништа није предузело? И зашто му је тек 7. марта речено за рифампицин? До тада је, иначе, Милошевић одмах добијао резултате лекарских прегледа!

Милошевић је био тај који је преко свог адвоката ово изнео у јавност и о томе обавестио руску владу. Зашто би он то урадио ако је самоиницијативно узимао рифампицин? Људи који су били присутни у тренутку када је Милошевић прочитао лекарски налаз, кажу да му је страшно позлило. „Милошевић се тетурао, придржавао за зид и сваки  час одлазио у WC.“

Зашто није ни тада ништа предузето? Верајн Стјуарт тврди да после 7.марта није уследила интензивнија контрола Милошевићевог здравља. Такође је рекао следеће: „Велика је загонетка зашто је медицински налаз од 12. јануара уручен Милошевићу и његовим адвокатима тек 7. марта.", написао је Робин де Рајтер.