Случај Бориса Дорћолца – искориштен и бачен

Борис Тадић је управо све ово: њему ни данас није јасно да је изборе за председника Србије изгубио од Томислава Николића, док политичку доминацију Александра Вучића доживљава као потпуни слом њега као доскорашњег бога у Србији?!

31. ДАН НАПАДА НА ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ: Родић и даље мисли да може УЦЕНОМ да се реши пореза

Крстић на Пинку: Родић и таблоид Курир политички ЗЛОУПОТРЕБЉАВАЈУ децу

Борис се обрукао што као бивши председник није удостојио устоличење новог председника. Бес и мржња били су јачи. Какве ли ироније живота: двојица првих демократских председника у Србији, Коштуница и Тадић нису удостојили присуством устоличење другог напредњачког председника. Човека са визијом и јасним путем до циља, до повратка Србије на економску и политичку карту Европе и света, пише embargo.rs.

У недостатку било какве иоле озбиљније политичке иницијативе или „недај боже“ економског програма, Борис Тадић ових дана у својим медијима даје интервјуе и кука. Плаче, покушавајући опет да превари грађане, како на власти имају диктатора кога нико не воли: ни запад ни исток.

Борисе, Борисе, заборавио си каква је Србија била „под тобом“… Туробна и изгубљена на свим картама света. Успавана и занемоћала, јер си ноћу био Распућин, а дању си спавао… Твоји новинари су ми се клели, како до подне нико није смео да те пробуди, па таман да је почеоТрећи светски рат!?

Ниси ти био за председника, што је и твоја породица добро знала, али покварене демократе се сетиле како да зачепе брод са много рупа на сред пучине: измислили су Бориса Тадића, „довели у Србију Џорџа Клунија“.  Жене се полакомиле, загрејале до усијања сујету човека који се ниучему у животу пре тога није доказао… Кад више није било Зорана Ђинђића, добар им је наједном постао Борис. Исти онај кога Зоран „очима није могао да види“..

И успели су да брод неколико година задрже на површини. Да плута и глуми разарача... Знали су да то неће дуго трајати, да Демократску странку не може опоравити неко ко има особине Распућина, са  манирима покупљеним из правих мафијашких филмова. Школовање довршио у дорћолској „Регини“… Искористили су га и шутнули… Као прљав пешкир – бацили у канту из кога  га нико више неће извадити и опрати?!

Проблем је у томе, што се глумац заиграо, па би хтео и даље главну улогу. Што ни данас, пет година касније, још није схватио да је његов филм давно  завршен и да нема наставка. Или што ми рече недавно Ненад Чанак: ДОС  је мислио само о себи, није имао времена за народ, па је то Вучић веома лепо искористио…

Борис Тадић данас јавно прича оно што му је једино преостало: личне утиске из сусрета са државницима света. И не говори истину. Али, зна да никоме од споменутих никада неће пасти на памет да га демантују!? Знате зашто? Зато што се они никада нису бавили малим безначајним људима. Нити ће. Тешко га  ће се и сетити, јер је он за њих био само лош епизодиста из филма који и даље траје….

Тадић се сетио и да коментарише медије и новинаре: каже да их није он угњетавао, присиљавао…Тачно. Док је део дана проводио у спавању, то су радили његови комесари. Лични чауши који су обилазили уреднике, тајно се састајали, милом или силом убеђивали да је Борис бог кога нико не сме дирати! Тако је и било. Ко не верује, нека погледа нашу штампу у периоду после Коштунице па све до Николића… Ниједан уредник озбиљних новина, радија и телевизије није хтео да се качи са председником Тадићем!   Што због  страха од освете, Тадића Дорћолца, што због жеље да га се једнога дана сете…И они су наивно веровали да ће трајати дуго.

Народе, само Тадић да не прича о диктатури Вучића!?  Ма, новине се нису ни штампале док његови комесари нису дали детаљна упутства великог вође. Нека признају ондашђњи уредници ко их је и којим тоном скоро свакдневно звао у име великог вође?! Е, сад,  што је народ збацио вођу нису криви уредници, већ његов карактер и раскалашни живот…Вучић је само искористио све њихове мане и грешке, рекао истину народу у лице и засукао рукаве. И то ми је рекао Чанак, један од лидера ДОС-а  чију политику не подносим, али поштујем његов карактер и начин на који се супотставља својим противницима.