Шта долазак Доналда Трампа доноси Србији? Ово му може бити приоритет (ВИДЕО)
Плакати са ликом Доналда Трампа и Ричарда Гренела, бившег специјалног изасланика за преговоре између Србије и Косова, осванули су ових дана у Приштини, са натписом „Учините Косово поново великим.“ Док Албанци кроз еуфоричне слогане очигледно покушавају да прикажу нову прилику за подршку Америке, српски политички врх и аналитичари остају суздржани, али и опрезно оптимистични. Имајући у виду да се део институција у Приштини определио за избор Камале Харис, сада се поставља питање шта Трампов повратак заиста значи за Србију.
У емисији „Усијање“ гости су анализирали позадину овог политичког преокрета и указали на могуће правце америчке политике према Србији и Косову под новом републиканском администрацијом.
Бошко Јакшић, истакнути новинар, оцењује да је еуфорија према Гренелу и Трампу у Србији помало заблудујућа, наглашавајући да не треба превише очекивати од појединачних фигура.
- Гренел није неки заштитник Србије, као ни Трамп. Америчка политика ће ићи оним смером којим Трамп буде сматрао да је за њу корисно - изјавио је Јакшић. Додаје да, иако Гренелов повратак у тим потенцијално значи више пажње за Западни Балкан, Србија мора бити спремна на непредвидљивост и нагле промене.
- Трамп није идеолошки обојен. Он на свет гледа кроз призму договора, бизниса, преговора. Дакле, ако буде разматрао питање Косова, постоји могућност да обнови идеју о територијалној размени - али то зависи од тога колико тај потез види као користан за америчке интересе - напоменуо је Јакшић. За Србију би, према његовом мишљењу, било мудро да изгради стратегију која ће бити флексибилна за више могућих сценарија које Трампова администрација може да донесе.
Професор Илија Кајтез, социолог и стручњак за безбедност, сматра да је Трампова политика према Србији у прошлом мандату била релативно уравнотежена.
- Трамп је човек мира, јер током четири године свог мандата није започео ниједан нови рат - изјавио је Кајтез, указујући да је та карактеристика изузетно важна за Србију.
- Србија не треба да очекује чуда, али у Трамповом мандату можемо видети барем минимум промене, што за Србију може значити маневарски простор да се води пажљивија и стратешка политика према Косову.
Професор Кајтез истиче да српски државни врх није правио грешку Приштине, која је јавно подржавала Камалу Харис, те се тиме мудро дистанцирао од конкретних опредељења у америчкој политичкој арени.
- Србија се суздржала од експлицитне подршке и чекала да види шта ће будућа америчка администрација донети. То је паметан потез јер, са чак и најмањом променом, Србија може да маневрише са више простора.
Огњен Гогић, политиколог, сматра да ни Трамп ни Бајден неће Балкану давати много пажње осим ако га могу повезати са другим глобалним приоритетима.
- Балкан није ни близу врха приоритета америчке политике, где су сада у фокусу Кина, Израел и Украјина. То смо видели и током прошлог мандата, када је Трамп поставио Косово у фокус искључиво јер је могао да га повеже са својим плановима за Блиски исток - рекао је Гогић, подсећајући на чињеницу да су Трампови ставови о територијалним разменама долазили као део већег плана за решавање конфликта између Палестине и Израела.
На питање да ли би Трамп могао поново ставити Косово у агенду кроз сличне „дилове“ и територијалне компромисе, Гогић сматра да је то могуће само ако се тема Косова уклопи у неки шири светски контекст, као што је питање Украјине или односа с Кином.
- Ако би Трамп искористио модел територијалних размена као преседан за решавање конфликата, то би могло укључити и Косово и Србију. Ипак, Америка ће увек гледати сопствене интересе, а Балкан се појављује на агенди само када може бити инструмент за друге циљеве.
Србија Данас/Курир
