Стефан Немања има чукљеве: Уместо рађања краљевине гледамо рађање пародије

Вечерас је на РТС-у приказана трећа епизода серије ''Немањићи - рађање краљевине'' под називом  ''У сусрет крсташима''.

Радња ове епизоде смештена је крајем 12 века, када је започео Трећи крсташки поход. Српски велики жупан Стефан Немања дочекује Фридриха II Барбаросу, цара Светог римског царства у Нишу 1189. године, како би уз помоћ савеза са њим напао Византију. Цару је пре свега био битан главни циљ крсташког похода, а то је град Јерусалим, кога је освојио египатски султан Саладин две године раније. Како би дошао до светог града, Барбароса је морао да пређе преко територија Византије тако да му потенцијални рат против ромејског цара није био потребан. Самим тим савез Стефана Немање и немачког цара није заживео.

Такође, у епизоди се приказују кључни моменти у младости Растка Немањића који је одлучио да се замонаши. Приказује се и романса између Стефана Немањића и фиктивне девојке Рашке која је осуђена на пропаст зато што је Стефан Немања, његов отац, морао да га ожени са византисјком принцезом Евдокијом како би сачувао мир.

Не треба помињати да и ову епизоду, као и претходне две ''краси'' наивна глума и језички анахронизми који као да су преузети из двадесет првог века.

ВЕЛИКИ успех српских археолога: Откривена тајна порекла Европљана

Пример за то свакако могу бити изјаве главних протагониста епизоде великог жупана Стефана Немање и немачког цара Фридриха Барбаросе. Фразе попут ''рачунај на мене стари'' и ''не намеравам да отегнем папке'' изазвале су сигурно смех код гледалаца али и чуђење, будући да овакав ''sleng'' никако не одговара владарима средњег века.

Занимљив је и дијалог одржан током битке између византијског цара Исака II Анђела и великог жупана Стефана Немање. Посебно је било упечатљиво када се битка одједном ''паузирала'' како би дошло до разговора два владара. Српском жупану, коме је дошло време према његовим речима, ''за ужину'', као да је свеједно што испред себе има једну од најмоћнијих војски тог времена. Стиче се утисак као да ромејски цар хоће што пре да ''отаља'' битку, позивајући српског владара да склопе примирје. Уследила је комична сцена у којој византијски цар чека Стефана Немању да ''презалогаји'' па тек онда да крену мировни преговори. Делује да је свако даље објашњење ове комичне сцене сувишно.

Такође, Стефан Немања се брине да његови синови живе ''пуним плућима''. Српски велики жупан приметио је, у разговору са својим породицом, како његов најмлађи син Растко делује повучено. Саветује своје старије синове да ''воде Растка у живот, у лов, на забаве и на море''.

Међутим, сценариста је направио и неке битне чињеничне грешке. У средњовековној српској држави време се није рачунало од рођења Исуса Христа као данас већ од стварања света 5508. године пре нове ере. Нова година је почињала 1. септембра. Такав начин рачунања времена преузет је из Византије. Наратор помиње да су се Стефан Немања и немачки цар састали 1189. године у Нишу вероватно да би ''олакшао'' гледаоцима сналажење у компликованој српској средњовековној хронологији.

Уместо пензионог чека: БЕСПЛАТНЕ ИД картице за ПЕНЗИОНЕРЕ до краја априла!

Такође, убацивањем фиктивног лика Рашке, у коју је заљубљен Стефан Немањић, требало би да се попуни празнина у изворима везаним за његову трећу жену којој не знамо име.

Ко зна, можда су историчари пропустили да уоче у историјским изворима проблем са чукљевима Стефана Немање или је сценариста хтео да приближи живот средњовековног човека са данашњим како би серија била занимљива. Никад нећемо сазнати.