СТРУЧЊАЦИ ОТКРИЛИ - ОВАКО ЗАПАД ХОЋЕ ДА ПРИТИСНЕ СРБИЈУ: Испливали нови планови, све се своди на ДВЕ СТВАРИ
После посете канцелара Шолца и резолуције Европског парламента уследиће озбиљни економски притисци на Србију, процењују Драгослав Бокан, Драгана Митровић и Дарко Обрадовић.
Западни моћници, после посете немачког канцелара Олафа Шолца Београду и претеће резолуције Европског парламента, покушаће да Србију уцене финансијски како би што пре признала независност лажне државе Косово и увела санкције Русији.
ВУЧИЋ И КУРТИ УСКОРО ОЧИ У ОЧИ? Високи званичник ЕУ открио када би могло да дође до сусрета
Прелиставање дневних новина за 17. јун 2022. године
Формулација о "међусобном признању" и њене последице: Ове две поруке запарале су уши српској јавности
Редитељ Драгослав Бокан, професорка ФПН Драгана Митровић и аналитичар Дарко Обрадовић слажу се у процени да ће се политички притисци на Србију у наредном периоду појачавати.
Задатак државе и председника Александра Вучића, кажу експерти, јесте да пронађу најбољи могући начин да сачувају националне интересе, а да истовремено од Запада не направе непријатеља.
Обрад Кесић: ЕП је скуп трећеразредних политичара
Обрад Кесић, политички аналитичар и шеф Представништва Републике Српске у САД, каже да су у јеку украјинске кризе приметни притисци на Србију да призна Косово, а целу ситуацију додатно отежавају провокативни потези Европског парламента.
- За мене тај парламент представља скуп трећеразредних политичара који више не могу да пролазе међу сопственим гласачима, па их за награду пошаљу у Брисел како би их се на неки начин решили. То говори колико су релевантни у неким мерилима политике. Са друге стране, они јесу постали симбол нетолеранције и шовинизма - истиче Кесић.
Затезање жице
Немачки канцелар Шолц током прошлонедељне посете нашој земљи директно је затражио да Србија призна лажну државу Косово и да уведе санкције Русији због рата у Украјини. Сличан захтев наводи се и у резолуцији Европског парламента, која није обавезујућа, али која ће, по свему судећи, у скорој будућности постати званична политика ЕУ.
Драгослав Бокан, председник Института за националну стратегију, подсећа да притисци на Србију, у различитим облицима, трају већ деценијама.
- Запад већ више од 20 година активно ради све што може да бисмо ми Срби пристали на добровољну предају Косова, како би нас натерали на оно што они називају обостраним признањем... Не може ту, дакле, сада много тога новог да се уведе као врста притиска на нашу земљу, већ само да се интензитет притисака појача и да те претње буду све страшније, нарочито кад је реч о финансијским токовима. Економски, наша држава у много чему јесте зависна од Европе, којој припада, и то не само географски. Са те стране затезаће се жица око нас све више и све јаче... - уверен је Бокан, који додаје да је наше да покушамо да се спасемо мудрошћу, вештином, интелигенцијом...
- Морамо да се хватамо за повољне тренутке, да посвећено трагамо за нашом шансом и да, на крају, поставимо ситуацију тако да и они у Европи, у Бриселу, Берлину не пожеле да изгубе Србију или да је добију као непријатеља... - предлаже Бокан, који каже да председник Александар Вучић води најмудрију могућу политику у овом тренутку.
Виола: Ако Србија жели у ЕУ, мора да призна Косово и уведе санкције Русији
Посланица Европског парламента Виола фон Крамон изјавила је да, уколико Србија жели да се придружи Европској унији, мора што пре да уведе санкције Русији и призна независност "Косова".
- То није питање "или-или". Знамо потешкоће у вези са тим, Вучић је објаснио све, али без обзира на то ми морамо да видимо посвећеност Србије да се за почетак суочи са санкцијама Русији и да реши зависност од руских енергената. У постизању коначног споразума, ЕУ очекује и признање независности Косова. Наравно, обавезе постоје и на косовској страни, ту је имплементација судске одлуке о манастиру Дечани, али и припрема нацрта плана за формирање Заједнице српских општина - казала је Крамонова.
- Не пристати на захтеве друге стране, а не направити непријатеља од исте те друге стране, у ствари је сама суштина интелигентне стратегије коју примењује наш председник. Надам се да ће он у таквим својим потезима успевати и даље, као што је и до сада... - закључује Бокан.
Драгана Митровић, професорка на Факултету политичких наука, каже да ће Запад веома тешко успети да наговори и примора Србију да се повинује уценама и захтевима ЕУ.
- Тешко ће бити натерати Србију, која није страна у сукобу и која има објективан, уравнотежен приступ заснован на властитим националним интересима и међународном праву, да се у сукоб укључи кроз санкције Руској Федерацији. А те санкције јесу санкције руском народу. Тешко ће бити, чак и из визуре Запада, оправдати кажњавање Србије, која има апсолутно принципијелну позицију - каже професорка Митровић, која указује и на чињеницу да Запад нема јединствен став према актуелној кризи.
- Став Запада није јединствен из много разлога, укључујући и различите интересе и нивое зависности од Руске Федерације. Немалу улогу у овоме има и утицај Србије у региону и на томе је заснована њена атрактивност за оне који би да је и силом привуку на своју страну. Оваквој процени иде у прилог и све већи број држава света које успевају да се одупру диктату Запада и њиховом наративу о сукобу у Украјини... - истиче Митровићева.
Петар Петковић, Канцеларија за КиМ
- Када Виола фон Крамон каже да Србија не може да се прикључи ЕУ док не призна такозвано Косово, да ли мисли на ЕУ са Шпанијом, Румунијом, Словачком, Кипром и Грчком? Отишла је предалеко - навео је он.
Страх од последица
Дарко Обрадовић из Центра за стратешку анализу оцењује да није никаква новост да водеће државе ЕУ признају Косово.
- Ипак, већ сада је јасно да нерешен статус дијалога Београд-Приштина није утицао на економски развој Србије. Такође, с друге стране, свет се променио, неутралност је суштински нестала као опција и плашим се да бисмо, у неком најгорем сценарију, могли да сносимо знатне економске последице. Могли би да нам суспендују преговоре, да уследе повлачења страних компанија... Баш зато неопходна нам је више него икада раније мудра државна политика - каже Обрадовић.
