Сукоб цркве и њеног слуге осликава кризу друштва и СПЦ: Ево зашто је владика Артемије проглашен ЈЕРЕТИКОМ

Када је у пролеће 1991. године изабран за владику ра­шко-призренског Артемије Радосављевић је у наредних осам година, до почетка рата, препородио епархију у којој се налазе најзначајније српске светиње. За њим је из Манастира Црна Река и других православних храмова на Косово и Метохију дошло неколико десетина углавном младих монаха који су оживели Високе Дечане, Призрен, Велику Хочу, Бањску, Девич, Грачаницу... Деведесетих година про шлог века на Космету је, под покровитељством владике Артемија, подигнуто око сто цркава, организовано је неколико саборних крштења, народ је по­ чео да се враћа цркви и вери.

Владика Артемије је, уз патријарха Павла, био најомиљенији монах у народу. Веровао је и залагао се за то да Косово и Метохија никада не остану без Србије. Међутим, недуго после бомбардовања и окупације јужне покрајине, владика Артемије се озбиљно супротставио покушају да српски средњовековни манастири постану косовско, читај албанско наслеђе, и одупирао се амбивалентној политици коју су према Косову водиле власти у Београду и врх СПЦ. Чаша жучи се прелила када се јавно супротставио потпредседнику САД Џозефу Бајдену и његовој посети Високим Дечанима без благослова. То нису могли да му опросте ни чланови Сабора СПЦ, а ни власт с Борисом Тадићем на челу. Владика Артемије је прво протеран из епархије, затим је рашчињен, а против њега је покренут и судски поступак због наводне злоупотребе црквеног новца. На крају је изопштен из СПЦ.За српску цркву он је лаик Марко Радосављевић. У том сукобу нико није победио, сви су изгубили.

Артемије није прихватио одлуке СПЦ јер је, како ка­же, неканонски рашчињен и изоп­штен, без доказа о његовој духовној и правнопословној кривици. Са више од 150 монаха и све­штеника наставио је да води своју Рашко-призренску епархију у егзилу. Сукоб цркве и њеног слуге је толико сложен и дубок да осликава сву суштину кризе у коју су запали српско друштво и СПЦ. Артемије је од цркве тра­жио да се врати канонским законима који су утемељени на светим учењима Исуса Христа, Светог Саве, Максима Исповедника, Јустина Поповића, да се одрекне екуменизма. Тражио је да црква на поменутим принципима брани Косово и Метохију. Држава и црква су одлучиле да тргују Косовом, а Артемијеве ставове прогласе за јерес?!

Ученик Јустина Поповића, после Богословског факултета у Грчкој докторирао је на тему "Тајна спасења по Светом Максиму Исповеднику", водио је Рашко-призренску епархију 19 година. Данас обавља службу Божију по катакомбама, како каже "тамо је хришћанство и по­чињало", а прати га све већи број верника, монаха и свештеника. После година ћутања, владика Артемије је потанко изложио суштину сукоба који је прилич­но уздрмао СПЦ и оголио државну и црквену политику према Косову.

Владика рашко-призренски Артемије у егзилу примио је представнике медија у конаку у свом родном селу Лелић код Ваљева 1. марта 2018. Иако је крепког здравља и има 83 године, скоро је боравио у САД и Грчкој.

Шта ће НАТО канцеларија у Министраству одбране републике Србије?!

- Ја не идем у Америку ради Америке, нити ради себе. Колико сам пута био у САД? Док сам био доле, на Косову и Метохији, био сам више од двадесет пута. Само једне године, то је било ваљда после бомбардовања, пет пута сам био за годину дана у Америци. Тамо су наши људи заказали и припремали састанке у Стејт департменту, Конгресу, Сенату, Белој кући... Био сам у Уједињеним нацијама у Њујорку, на многим местима, али кад год сам ишао, ишао сам ради Косова и Метохије и нашег народа.

Да ли су ти људи пред Вама, владиком СПЦ с Косова, после бомбардовања осећали грех, амерички званичници и НАТО званичници других земаља?

Министри правде Србије и Хрватске договорили размену спискова оптужених за ратне злочине

- Ви знате да дипломате увек једно говоре, а друго мисле или раде, тако је и овде. Пуно разумевања показују, слушају и обећавају, међутим, од тога се на терену не примећује много, нарочито после тих масакра цивила у оном аутобусу, масакра деце у Гораждевцу...

Прокуратор међународне заједнице на Косову Бернар Кушнер, после масакра жетелаца у Старом Грацком, рекао је да ће преврнути сваки камен док не буду пронађени злочинци, и на крају ништа. Та Кушнерова мисија на Косову и Метохији била је изразито антисрпска?

- Антисрпска? Па која је српска? Ја нисам упознао неког међу њима ко је био за стварни интерес Срба, или да је био објективан. Многи су долазили на Косово, од Кофија Анана до не знам све кога, тих генерала америчких и тако даље. Са свима сам се ја сретао, али сви су они долазили на Косово и радили тамо по диктату Вашингтона или Брисела.

Тако је, нажалост, и данас. Чиме су то Срби заслужили, зашто нам се то догађа?

- Много чиме смо заслужили као народ, као црква, као држава. Напустили смо путеве наших предака, а то без казне не пролази.

Где смо погрешили?

Стефановић објаснио зашто је одложена рукометна утакмица: Нећемо МЕЂУСОБНО да се бијемо због лажне државе Косова

- Где нисмо, реците. Па то се све кап по кап додавало док није чаша прелила. У сваком случају, не можемо данас целу нашу историју испричати овде у разговору. Вероватно сте дошли ради савремених збивања. 

Наставак прочитајте у новом броју Експреса који ће бити на киосцима од петка, 24. марта...