СВАКИ ГЛАС ЈЕ БИТАН: Дипломатска борба Србије у Интерполу, ко је за, а ко против? (МАПА)

Највише тело Интерпола се окупља једном годишње када доноси кључне одлуке о раду, ресурсима, методама, финансирању и програму аквитности, као и о пријему нових чланица као прошле године када су чланице постале Палестина и Соломонска Острва.

Ове године ће се гласати и за новог председника Интерпола, пошто је досадашањи, Кинез Менг Хонгвеј поднео оставку након што је Кина саопштила да је под истрагом.

Он је ШЕФ КОСОВСКЕ ТАЈНЕ СЛУЖБЕ, а његов син им је управо направио ХАОС СА ИНТЕРПОЛОМ

Србија је 2015. године успела да оствари значајну дипломатску победу тако што је на Генералној конференцији УНЕСЦА тзв. Косово одбијено за чланство у тој организацији. Сада је пред Србијом још један изазов, можда и већи него претходни пут. Колико је ситуација озбиљна говори и сама изјава председника Вучића који је недавно рекао да би улазак тзв. Косова у Интерпол довео до повећања броја потерница, то јест потерница против 5.000 Срба, учесника у сукобу 1999. Ти људи, како је казао, не би знали да ли могу да путују, а притом би се стварале тензије и додатни сукоби на дневном нивоу.

Поред тога, било би поражавајуће да у организацију која се бави међународном полицијском сарадњом уђу косовски званичници, људи који су били на челу терористичке организације и који су одговорни за смрт многих Срба на Косову и Метохији. Поред свега, ово није само политичко питање за Србију већ питање поштовања међународног права и суверенитета једне државе, али и поштовања основних људских права.

Процедура је јасна. За улазак лажне државе у Интерпол, по статуту ове организације, потребна је двотрећинска већина присутних, не рачунајући уздржане и одсутне. Ситуација се донекле може предвидети, ако се узме у обзир гласање за пријем тзв. Косова у УНСЕСЦО. Тада су лажној држави недостајала 3 гласа за пријем (од 142 чланице, 92 гласале за).

Међутим, за кратко време снажном дипломатском офанзивом ситуација се променила у корист Србије. Седам држава ове године повукло је једнострано проглашену независност Косова. Када се узме у обзир да су државе које су ове године повукле признање (Лесото, Либерија, Папуа Нова Гвинеја) гласале за пријем тзв. Косова у УНЕСЦО 2015. године, јасно је да то вероватно овога пута неће учинити. Такође земље Палау, Тувалу и Вануату које су гласале за пријем тзв. Косова у УНЕСЦО сада неће моћи да гласају, јер нису пуноправне чланице Интерпола, што иде на руку Србији.

Можда се чини да ови гласови нису толико битни, али када се осврнемо на јако тесне резултате прошлог гласања, јасно је да је сваки глас битан и да сваки глас може да одлучи. Наравно, треба узети у обзир да и све државе које су гласале за пријем тзв. Косова у УНЕСЦО, неће по истом механизму гласати и за пријем у Интерпол. То је другачији тип организације и узимајући у обзир да Србија има одличну полицијску сарадњу на међународном нивоу са скоро свим земљама, можемо се надати повољнијем исходу гласања.

Одличан пример за то је Аустрија, која је признала тзв. Косово и гласала за пијем истог у УНЕСЦО. Међутим, Аустријски вицеканцелар Хајнц Кристијан Штрахе недавно се изјаснио против чланства Косова у Интерполу, као и против формирања војске Косова. Он је то рекао након разговора са првим потпредседником Владе Србије и министром иностраних послова Ивицом Дачићем у Бечу.

Штрахе је, на заједничкој конференцији за штампу, казао да се на питања о чланству Косова у Интерполу и формирања војске не може дати позитиван одговор док се питање Косова не реши на нивоу УН.

ПОВЕРЉИВИ ПОДАЦИ БИЋЕ ДОСТУПНИ НАРКО МАФИЈИ?! Ако Косово уђе у Интерпол Европи прети КАТАСТРОФА

Др Дарко Трифуновић, професор на Факултету безбедности, сагласан је да неке државе које су некада гласале у корист тзв. Косова, сада то неће урадити.

- Ове године нема оног тврдог лобирања Америке, јер ово је Трампова Америка. У претходним годинама имали смо тврдо лобирање Америке и изричито тврд став САД-а у међународним организацијама. Међутим Трамп је сменио све те људе у Стејт департменту и променио једну парадигму. Како српско-амерички односи иду једном узлазном линијом, тако и могућности да ми решимо ово питање се повећавају, јер ће се ово питање решавати у Вашингтону - каже Трифуновић.

Он сматра да су се односи Србије и САД-а нагло побољшали последњих 6 месеци о чему сведоче и посете америчких званичника Србији, као и изјаве саветника председника Доналда Трампа за националну безбедност Болтона, као и сенатора Рона Џонсона.

ЗМИЈА БИ ДА ОТИМА! Тачи признао да НЕЋЕ ПОДЕЛУ КОСОВА И ЗСО, али би на други начин ДА ЦЕПА СРБИЈУ!

Аналитичар Божидар Спасић сматра да Србија покушава да лобира на земље појединачно, јер је сваки глас значајан.

- Државе које су признале тзв. Косово као независну државу, заправо не гласају за њен пријем ни у Интерпол, ни у УНЕСЦО, јер сматрају да та "држава" није спремна за улазак, јер је тамо висок степен не само унутрашњег организованог криминала, већ и међународног – наводи Спасић.

Он каже да је посебно интересантна ситуација са тзв. војском Косова.

- Најављена је трансформација Безбедносних снага Косова у војне снаге, па се поставља питање како они могу да буду примљени у Интерпол када уништавају сопствену полицију? - закључује Спасић.