Све тајне ЈСО: Како је АУТОМЕХАНИЧАР постао ПЉАЧКАШ, француски РАТНИК, па српски КОМАНДАНТ!
Борио се ван Србије у периоду од 1986. до 1992. године
Након распуштања паравојске Жељка Ражнатовића Аркана 1996. године, за новог команданта ЈСО која је од свог почетка функционисала под окриљем српског ДБ-а, постављен је бивши аркановац Милорад Луковић Легија (Улемек је тада носио презиме своје супруге). Он је 9. априла својеручно попунио упитник ДБ-а неопходан за заснивање радног односа. Пре тога, Улемек је био командант такозваних "супертигрова", посебно обучених припадника Арканове паравојске, а у ЈСО с њим прелазе и неки од његових сабораца. Јуна 1996. године јединица се "легализује", јер уместо плаћеничког односа потписују уговоре о раду са ДБ-ом. Улемек, по образовању аутомеханичар, имао је чин наредника француске Легије странаца, а тада постаје пуковник и командант најопремљеније јединице у Србији.
Легија странаца
У команди јединице био је и Звездан Јовановић - Змија (52) родом из Пећи, који је 12. марта 2003. године пуцњем из снајпера убио премијера Зорана Ђинђића. По звању алатничар, Јовановић од старијег наредника за само 14 дана постаје мајор, одмах потом и потпуковник. Змија је у августу 1983. године завршио средњу школу у Чачку са просеком 2,83, на смеру оштрач алата. Радио је у предузећу РГИ у Брђанима код Горњег Милановца, а по избијању сукоба у Хрватској 1991. године одлази у Книн где се прикључује јединици.
Са њима је био и Ненад Бујошевић - Рамбо, један од првих ухапшених и осуђених припадника ЈСО због политичких убистава. Интересантно је да Бујошевић није био примљен у ЈНА због емоционалне незрелости!
Командант Улемек (49) је прешао дуг пут од новобеоградског "дизелаша", преко припадника Легије странаца и команданта најопремљеније јединице у Србији, до државног непријатеља број један, осуђеног за серију политичких убистава. Он 26. августа 1985. године добија диплому Народног универзитета "Нови Београд" за занимање аутомеханичар, али исте године пљачка продавницу спортске опреме "Елан" на Теразијама. Бежи у Француску где 10. априла 1986. године ступа у Легију странаца. Као припадник падобранске гупе, ту је остао пет година борећи се у Чаду, Либији, Бејруту и Француској Гвајани, али и у првом Заливском рату у Ираку.
Тигрови и Вукови
Почетком 1992. године Улемек се појављује као у Србији као телохранитељ Вање Бокана чије се име везивало за нелегалне послове као што је шверц цигарета и који је 7. октобра 2000. године убијен у Атини. Исте те 1992. Легија се прикључује Српској добровољачкој гарди Жељка Ражнатовића Аркана који је имао званичну легитимацију ДБ-а. Најчешће ратне окршаје "супертигрови" су имали на подручју Бихаћког џепа 1994. године и почетком 1995.
ЈСО се 1996. премешта у базу у Кули која је до тада била избеглички центар и где ће остати све до реформирања. У документима ДБ-а о оснивању "црвених беретки" наводи се да, осим припадника Ражнатовићеве паравојске, њено језгро представља специјална јединица "Вукови" која је под командом Франка Симатовића Френкија, начелника обавештајне управе ДБ-а. У документима буквално пише да је "ова јединица била ангажована од почетка рата на просторима РСК и РС", те да се у њој налази и "један број врло проблематичних лица, убица, пљачкаша и људи склоних тероризму".
ЈСО је организован по војним шемама. У документу се наводи да има сва три вида - копнену восјку, авијацију и морнарицу. "Имаће и поједине родове, у оквиру КОВ-а, пешадију, артиљерију, везу, падобранце и алпинисте, авијација ће бити састављена од авио и хеликоптерске ескадриле, а морнарица од ронилачке јединице. Биће организоване санитетска и техинчка служба", наводи се у документима.
У основи, ЈСО је био подељен на борбене групе и логистику. Групе су биле састављене од тимова од по 12 људи. Постојале су 1. и 2. борбена пешадијска група, као и 7. група са возилима и лаком артиљеријом. Накнадно је формирана и 3. пешадијска група и то од припадника расформиране Специјалне антитерористичке јединице МУП-а. Као филтер за регрутаицју и обуку служила је 8. борбена група.
Паре
За набавку тада најсавременије опреме држава користи сва средства. Документ који је пронађен тек после гашења ЈСО, а којег је начинила друга управа ДБ-а, открива да је држава рекетирала 170 најуспешнијих директора друштвених и приватних фирми да би финансирала ЈСО. "Циљ је био да се преко ових директора милом или силом обезбеде средства за финансирање јединице Јовице Станишића и Франка Симатовића уз логистичку помоћ директора Царине Михајла Кертеса", пише у документу.
