Туга до неба у селу код Нове Вароши: Кристинино тело у белом ковчегу стигло у родитељску кућу

Кристина Каплановић (19), коју је прошлог четвртка смртно ранио пљачкаш на пумпи у Великом Мокром Лугу, на којој је радила, испраћена је у среду ујутро на последње путовање до родитељске куће у Виловима код Нове Вароши. Тело девојке у белом ковчегу из капеле КБЦ у Београду преузели су рођаци.

СУЗЕ су потопиле Варош: Ово су били Кристинини снови које је РАЗБОЈНИК прекинуо због 10.000 динара

Кристинин убица може да прође са срамном казном: Ево колико година затвора може да добије! (ФОТО)

У муклој тишини уз ковчег су положени венци и цвеће Кристининих колега, пријатеља и завичајних нововарошких другова. Њени родитељи и бака, исцрпљени ишчекивањем и надом да ће њихово лепо дете добити битку живота, попадали су од бола, када је малена поворка стигла из Београда. Врисак Кристининих сестара које су изгубиле ослонац и радост Тининог осмеха, проламао се целим селом, у жалости од прве вести да наде више нема.

- Нас ништа не питајте, не тражите да говоримо, питајте друге: када ће убица бити ухапшен - огорчени су рођаци убијене девојке.

Погребно возило са белим ковчегом и аутомобил иза, препун цвећа, као у неком филму ужаса, једва су се покренули испред капеле.

- Нека је, нека је још мало у граду у коме је имала многе планове - чуло се из поворке.

А када је кренула испратили су је речима:

- Путуј у сну лепи цвете, сањај лепши живот.

Кристинине сестре од тетке Тодора и Олга Купуновић стегле су срце да нам ипак испричају како је Кристина дошла у Београд да после средње техничке школе овде настави студије.

Туга због Кристинине смрти: Отишла је да заради за школовање, а сад је у ковчегу дочекујемо!

- Живела је с нама, живеле смо с њом. Желела је да ради и запослила се на тој проклетој пумпи. Да обезбеди школарину за вишу економску школу. Није хтела да буде терет родитељима, оцу, тешко болесном. А маштала је да помогне сестрама једног дана. Чудо колико су били везани, она, њих двоје, бака и њене две млађе сестре.

Тодора и Олга причају да није било дана да се не јави родитељима. Пита, како се они, тамо, у Виловима боре, шта им недостаје.

Тај разговор увек је завршавала поруком сестрама: не брините, имате мене, и ја имам вас. Радост је уносила међу њих, међу све. Умела је да оживи снове. Говорила: само да пролети овај мај, у јуну уписујем студије. Жалост је наша неописива. Неописива да тако свирепо буде прекинут живот девојке која никад о смрти није говорила. У њеном топлом, отвореном срцу било је места за свачију судбину. Енергија којом је зрачила покретала је и друге. И, успела би, сигурне смо да своје снове оживи. Зато је наша жалост немерљива.

Кристина Каплановић биће сахрањена у четвртак на гробљу Виловима.