Tuga do neba u selu kod Nove Varoši: Kristinino telo u belom kovčegu stiglo u roditeljsku kuću
Bol za mladim životom je prevelika
Kristina Kaplanović (19), koju je prošlog četvrtka smrtno ranio pljačkaš na pumpi u Velikom Mokrom Lugu, na kojoj je radila, ispraćena je u sredu ujutro na poslednje putovanje do roditeljske kuće u Vilovima kod Nove Varoši. Telo devojke u belom kovčegu iz kapele KBC u Beogradu preuzeli su rođaci.
SUZE su potopile Varoš: Ovo su bili Kristinini snovi koje je RAZBOJNIK prekinuo zbog 10.000 dinara
Kristinin ubica može da prođe sa sramnom kaznom: Evo koliko godina zatvora može da dobije! (FOTO)
U mukloj tišini uz kovčeg su položeni venci i cveće Kristininih kolega, prijatelja i zavičajnih novovaroških drugova. Njeni roditelji i baka, iscrpljeni iščekivanjem i nadom da će njihovo lepo dete dobiti bitku života, popadali su od bola, kada je malena povorka stigla iz Beograda. Vrisak Kristininih sestara koje su izgubile oslonac i radost Tininog osmeha, prolamao se celim selom, u žalosti od prve vesti da nade više nema.
- Nas ništa ne pitajte, ne tražite da govorimo, pitajte druge: kada će ubica biti uhapšen - ogorčeni su rođaci ubijene devojke.
Pogrebno vozilo sa belim kovčegom i automobil iza, prepun cveća, kao u nekom filmu užasa, jedva su se pokrenuli ispred kapele.
- Neka je, neka je još malo u gradu u kome je imala mnoge planove - čulo se iz povorke.
A kada je krenula ispratili su je rečima:
- Putuj u snu lepi cvete, sanjaj lepši život.
Kristinine sestre od tetke Todora i Olga Kupunović stegle su srce da nam ipak ispričaju kako je Kristina došla u Beograd da posle srednje tehničke škole ovde nastavi studije.
Tuga zbog Kristinine smrti: Otišla je da zaradi za školovanje, a sad je u kovčegu dočekujemo!
- Živela je s nama, živele smo s njom. Želela je da radi i zaposlila se na toj prokletoj pumpi. Da obezbedi školarinu za višu ekonomsku školu. Nije htela da bude teret roditeljima, ocu, teško bolesnom. A maštala je da pomogne sestrama jednog dana. Čudo koliko su bili vezani, ona, njih dvoje, baka i njene dve mlađe sestre.
Todora i Olga pričaju da nije bilo dana da se ne javi roditeljima. Pita, kako se oni, tamo, u Vilovima bore, šta im nedostaje.
Taj razgovor uvek je završavala porukom sestrama: ne brinite, imate mene, i ja imam vas. Radost je unosila među njih, među sve. Umela je da oživi snove. Govorila: samo da proleti ovaj maj, u junu upisujem studije. Žalost je naša neopisiva. Neopisiva da tako svirepo bude prekinut život devojke koja nikad o smrti nije govorila. U njenom toplom, otvorenom srcu bilo je mesta za svačiju sudbinu. Energija kojom je zračila pokretala je i druge. I, uspela bi, sigurne smo da svoje snove oživi. Zato je naša žalost nemerljiva.
Kristina Kaplanović biće sahranjena u četvrtak na groblju Vilovima.
