У посети општинама на Косову: Ево како се тамо живи
Могу се чути и немачки и енглески језик
Prriština, али и Малишево и Клокот, места на Косову која је Александар Вучић истакао у недавном интервјуу постављајући питање гледалишту да ли су их посетили, да ли знају нешто о њима и да ли би отишли тамо да живе, нашли су се, стога, на траси београдских медија. У данима када се и у Београду и у Приштини најављује напредак у нормализацији односа, и Срби и Албанци на Косову највише говоре само о малим платама, тешком животу и лошој перспективи.
Оливеру Ивановићу ЗАПАЛИЛИ КОЛА у Косовској Митровици?! Сумња се да је пожар подметнут
Сасвим сигурно не постоји реченица којом би се паметно, интелигентно и духовито започела репортажа у Малишеву. Шта је то Малишево? Неко село на Косову за које нико вероватно није чуо да му име, “правилно акцентовано”, није изговорио Александар Вучић. Помињао је и Малишево као пример места где Србија одавно нема власт, а одатле су нам “из ОВК много јада нанели”. И шта радити тамо уопште? О чему писати из тог Малишева. Махала као махала. Вероватно. Својевремено су га звали “Ужичком републиком” ОВК, јер је то била прва “ослобођена територија” усред Метохије. Објаснили су, или можда пре посаветовали, да чак и Албанци за мештане Малишева кажу да имају “специфичан менталитет” и да су на своју руку. Информацију одмах стиже и упозорење да се треба чувати неке немиле сцене… По стизању у родно место једног од команданата ОВК Фатмира Љимаја. Рођен је у оближњем селу које је, сасвим случајно, веће чак и од општине. Има симболично српско име – Бања, као уосталом и Малишево. За мештане он је херој.
На улазу у ово место нема табле с натписом, али двојица Албанаца помажу у сналажењу, иако натуцају некада службени српски језик. Испред општине сачекује Артан Пачаризи, саветник за медије председника Рагипа Бегаја. Мош’ мислити, председник општине има саветника за медије. Он проводи шетњу по градићу и каже да му не смета сарадња са новинарима, “па чак Србима”. Друга занимљивост о овом градићу је то да је овде земља баснословно скупа. Наводно, за ар треба платити 100.000 евра, а косовски медији кажу да се цене земљишта у овом, ни по чему посебном пољопривредном земљишту могу мерити са онима у Токију. Заједничко им је што ни тамо ни овде нема довољно парцела. После рата имали су само једну зграду – зграду милиције, која овде баш и није била мила, а тек после изградили су све остале важне грађевине. С друге стране, станови и кући могу се купити по неким „нормалним” ценама, ако се одлучите да прихватите Вучићеву понуду и да се за надокнаду од 5.000 евра преселите у Малишево.
Осим једног примитивног буљења из аутомобила, у шетњи кроз градић није било никаквих проблема. И цигарете су купљене српском картицом, причало се на руско-српском и на енглеском. Цео град је препун венчаница, балске хаљине свих боја поређане су у свим излозима и коштају по неколико стотина евра, што је за мештане врло скупо. Иначе, човек се осећа као у страној земљи. Не нужно непријатељској, али свакако страној. Осим албанског, може се чути немачки и енглески, али и „хе ис (он је) будала” од веселих тинејџера.
Домаћин новинара у посети бивши борац ОВК и поносан је на то, али, како каже, рат је готов и треба гледати у будућност.
- Борили смо се против полиције и војске, не против српских цивила. Пошто су они били смештени у селу Кијеву, кад су се повукли одатле, нисмо више имали непријатеља - почиње он.
Опширније читајте у новом броју Експреса који је на киосцима од петка, 28. јула...
